Kako je građen obelisk u čast nesvrstanih

U pripremi za održavanje Prve konferencije pokreta nesvrstanih 1961. godine u Beogradu su obavljene rekonstrukcije više ulica, porušena neka nehigijenska naselja, sređene javne površine i instalacije, hoteli, restorani i drugo.

Takođe, bilo je predviđeno da se na karakterističnim mestima u gradu podignu posebni privremeni objekti: jarboli, slavoluci i obelisci. Radi toga, neposredno pred početak konferencije, Organizacioni komitet je formirao dva tima. U prvom su bila četvorica poznatih arhitekata (D. Milenković, S. Vuković, S. Ličina, dok imena četvrtog ne mogu da se setim), a u drugom četvorica građevinskih inženjera, konstruktera (Olivera Jovović, B. Lazić, B. Grujić, a ime četvrtog mi je vremenom iščilelo iz pamćenja). Svi učesnici, zaposleni u različitim institucijama, primili su telefonski poziv od Organizacionog komiteta konferencije – da dođu određenog dana u Skupštinu grada, gde će biti upoznati s „izuzetno važnim poslom”, a u obavezi su, bez ograničenja radnog vremena, da rade na ovom projektu koji mora biti završen do tačno određenog datuma. Zadatak im je bio da u vrlo kratkom roku od desetak dana realizuju izgradnju privremenih objekata u slavu konferencije i dobrodošlice liderima nesvrstanih zemalja učesnica.

Grupa arhitekata trebalo je da odredi precizne lokacije i projektuje dva obeliska (na početku Brankove ulice i na Trgu Marksa i Engelsa), slavoluk (na „Mostaru”) i triangl „mir – nezavisnost – ravnopravnost” (na Topčiderskoj zvezdi).

Grupa konstruktera imala je zadatak da za te objekte odabere montažno-demontažne konstrukcije, uradi projekte i statičke proračune.

Beogradska građevinska operativa bila je zadužena za izvođenje radova uz projektantski nadzor obeju grupa iz njihovih domena. Neposredno posle završetka konferencije sve objekte trebalo je demontirati.

S obzirom na kratkoću vremena, za sve spomenute objekte, osim obeliska u Brankovoj, izabrana je konstrukcija od čeličnih cevi sa spojnicama, koja se inače koristila za izradu skela, a posedovala su je sva veća građevinska preduzeća.

Gabarit obeliska u Brankovoj, na kojem se nalazio samo novi grb grada Beograda, bio je takav da tu nije mogla da se primeni konstrukcija od cevnih skela. Igrom slučaja, svi građevinci iz grupe su učestvovali na projektu Portalni stub sa zategama za dalekovode 110 kV („finski stub”) u okviru Projektnog biroa „Elektrosrbija” i znali su da u pogonu „Ingrap” u Ćupriji postoje gotovi delovi stubova, kao i odgovarajuća tehnologija i oprema za podizanje u vertikalni položaj stubova montiranih na zemlji.

Naime, „noga” ovog stuba, poprečnog preseka jednakostraničnog trougla, sastavljena od više montažnih elemenata spojenih zavrtnjima, potpuno je odgovarala za konstrukciju obeliska.

Grupa arhitekata je prihvatila da, zbog visine (oko 25 metara), konstrukcija obeliska u poprečnom preseku bude sastavljena od dva trouglasta elementa spojena u celinu. Tako je nastao obelisk od delova „noge”, u poprečnom preseku od dva simetrična trougla spojena zavarivanjem u jednom temenu, a cela rešetkasta konstrukcija obložena je limom. Obelisk je montiran na zemlji, a operativa „Elektrosrbije” ga je u toku jednog dana postavila u vertikalni položaj.

Svi privremeni objekti su na vreme izgrađeni i uspešno su odigrali namenjenu ulogu. Nakon završetka Prve konferencije nesvrstanih ovi objekti su odmah porušeni, izuzev obeliska u Brankovoj. Na tu odluku verovatno je uticao sam položaj i lepota obeliska, kao i želja tadašnje „važne ličnosti”.

Gradnja garaže ispod obeliska nudi priliku da se ispita stabilnost konstrukcije spomenika zbog dugogodišnje korozije, da bi se osigurala njegova dugovečnost. Predviđajući da će obelisk još dugo krasiti ulaz u Beograd, red je da se zna i kako je nastao i opstao.

Mr Branimir Grujić,
dipl. inž. građ.