Treba izgraditi više krematorijuma u Srbiji

Sledeći izražene potrebe, kao i primere razvijenih i bogatijih zemalja i prednosti kremiranja kao oblika sahranjivanja, krematistička organizacija „Oganj” se zalaže za izgradnju više krematorijuma u Srbiji. Ova nevladina i neprofitna organizacija osnovana 1904. smatra potrebnim da se pokrene šira inicijativa za izgradnju još dva krematorijuma u Srbiji. Uz postojeće u Beogradu (izgrađen 1964. godine) i u Novom Sadu (1964), sagledane su potrebe da se izgrade krematorijumi u još dva veća grada u Srbiji, kao što su Niš i Kragujevac. Imajući u vidu broj stanovnika u Beogradu (1,7 miliona), Novom Sadu (460.000), Nišu (260.000) i Kragujevcu (120.000), očekuje se da će ovaj predlog pobuditi odgovarajuću pažnju i angažovanje više subjekata.

U Srbiji je, posle više tzv. godina mršavih krava (dublja i duža ekonomska kriza, teško održavana infrastruktura i neinvestiranje), pokrenut investicioni ciklus u infrastrukturu javnog sektora. Kombinovanim izvorima finansiranja (domaćim i stranim, javnim i privatnim) urađeni su projekti, izgrađeni novi delovi auto-puta, renoviraju se putevi i železnica, gradiće se metro u Beogradu...

Krematorijumi još nisu prioritet, ali je potreba za njima sve evidentnija. Pandemija i povećana smrtnost usled kovida 19 na to snažno upućuju. Opšte shvatanje prednosti kremacije takođe je u porastu. Očekuje se da će i novoizabrani patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije dodatno relaksirati inače fleksibilno (poštovanje volje pokojnika i porodice i vršenje obreda) ponašanje sveštenstva u Srbiji i pristupanje vernika kremaciji. Nažalost, nema političkih inicijativa za izgradnju i modernizaciju krematorijuma. Političke partije kao da se plaše da programski i operativno pristupe ovoj potrebi, koja nije popularna, ali je višeznačna (socijalna, ekološka, ekonomska), realna i životna.

Demografske tendencije u Srbiji nisu ružičaste. Sada je oko 900.000 stanovnika starije od 75 godina, pri čemu je očekivano vreme života oko 76 godina. U 2019. godini preminulo je 101.458 osoba, odnosno 15 na 1.000 stanovnika.

Ovi podaci upućuju na potrebu za izgradnju krematorijuma. Glavni motiv za izgradnju u Nišu i Kragujevcu je zadovoljavanje potreba i želja dela stanovništva ovih gradova da utočište nađu u vatri, a njihovih porodica da urne s pepelom budu u kolumbarijumima, rozarijumima, vrtovima sećanja i drugim mestima koja su njima bliža i pristupačnija i odražavaju želju i volju preminulih.

Za razliku od Beograda i Novog Sada, u Nišu i Kragujevcu postoji veća inercija ranijih navika ukopnog sahranjivanja i to je dvostruka muka u odnosu na novu kremacionističku naviku, koja se usporeno i postepeno stiče. Međutim, malo-pomalo, ni u ovim sredinama neće biti toliko potrebno da se ističu ekološke i druge prednosti kremacije za koje se krematističke organizacije zalažu, kako na nacionalnom, tako i na multilateralnom nivou, poput Međunarodne krematističke federacije i Evropske unije krematista.

Prvi put održana u Beogradu, Konferencija Evropske unije krematista uputila je na vrlo poželjno ubrzanje procesa.

Na strpljenje i upornost upućuju i iskustva iz razvijenijih i bogatijih zemalja, gde je standardno da u gradovima počev od 50.000 stanovnika postoji odgovarajući krematorijum. Da je u proaktivnom strpljenju spas, potvrđuju i podaci iz izvora krematorijuma u Beogradu i Novom Sadu. Tako su u Beogradu u 2020. sahranjena 11.893 lica, a kremirano 3.317, dok je 2019. sahranjeno 10.341 preminula osoba, a kremirano 2.857. Time je prvi put dinamika kremiranja (porast od 16,1 odsto)izraženija od dinamike ukopnog sahranjivanja (15 odsto). Povećano je i učešće kremacija u sahranjivanju – s 27,5 na 27,8 odsto. Slična je situacija i u Novom Sadu, gde je u odnosu na 2019. broj kremacija u 2020. bio veći za 12 odsto, a udeo strukturnog učešća za 18,1 odsto.

Suvišno je isticati, ako bi se sledio primer Beograda i Novog Sada, kakve bi sve prednosti za lokalnu samoupravu Niša i Kragujevca imala izgradnja dva nova savremena krematorijuma. Pretpostavka je da će se usled dejstva kovida 19 reaktivirati i ranije pripreman projekat novog krematorijuma u Beogradu. Valjalo bi o tome porazmisliti uoči izbora koji predstoje i dati podršku zalaganjima „Ognja”.

Slobodan Stojanović,
potpredsednik „Ognja” i Evropske unije krematista