Spas je u duhovnoj nadgradnji

Trenutno sam ovde, u svome gradu Beogradu, zarobljen ovom pandemijom koja nas je sve saterala u skrovišta. Verujem da ću prvom prilikom kad se ova virusna oluja smiri otići i u Pariz, jer tamo mi je drugi dom, tamo su mi porodica i moj atelje, kaže nam slikar Mikan Aničić, kojeg smo u našoj prestonici zatekli nakon dobijanja ovogodišnje Vukove nagrade, a koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije za izuzetan doprinos u širenju kulture, obrazovanja i nauke. I dodaje da su Beograd i Pariz dva grada u kojima podjednako nalazi toplinu i ljubav potrebne za život i stvaranje.

O značaju nagrade i društvu dobitnika u kojem se našao za naš list govori ovako:

‒ Izuzetna je čast biti u društvu velikih stvaralaca i umova koji su prethodno bili dobitnici ove nagrade, kao što su nobelovci Ivo Andrić, Harold Pinter i Peter Handke. Potom Dobrica Ćosić, Desanka Maksimović, Vasko Popa i drugi. Pojedinim laureatima po njihovoj stvaralačkoj vrednosti ne možemo ni da se primaknemo ili poistovetimo se sa njima, ali možemo da se trudimo da sledimo njihov put i put Vuka Karadžića da sve što je plemenito i vredno u našoj kulturi sačuvamo, dogradimo i uvećamo za buduća pokolenja. Svaki od nas se potrudio i trudi se da u anteriju duhovne lepote srpskog naroda utka po jednu nit blještave srme i ukrasi tu odoru kojom se zaogrće svaki narod pred licem sveta. Ova najveća nacionalna nagrada je ne samo priznanje za doprinos u obogaćenju naše kulture već i obaveza i inicijalni okidač koji nas nadahnjuje da još više radimo, stvaramo još veća dela i ostavljamo ih u nasleđe našim potomcima i njihovom duhovnom uzrastanju.

Naš sagovornik samostalno izlaže još od 1974. i njegove smo slike mnogo puta viđali na izložbama i u zemlji i van nje. Podsećanja radi, završio je Likovnu akademiju u Beogradu 1975, gde je i magistrirao u klasi Mladena Srbinovića, a od 1982. do1984. bio je stipendista francuske vlade na Akademiji lepih umetnosti u Parizu. Budući da nam je otkrio da i u Beogradu ima atelje u kojem stvara, pitali smo ga da li mu to pomaže da prebrodi pandemijske dane.

‒ Nikada ne dopuštam da mi vreme uludo protiče. Radim na jednoj slici većeg formata i rad na njoj mi omogućava da se ne uvučem u spiralu straha koji poprima kod nekih ljudi novi oblik histerije ‒ odgovara Aničić i nastavlja:

‒ Ova pandemijska pošast će zasigurno ostaviti teške i neizbrisive posledice na stanje duha na planeti. Čovek kao razumno biće više neće rasuđivati o životu i svetu po starim usvojenim principima. Sve nepoznanice vezane za novi, nama nepoznati virus mutiraće u nove nepoznanice i neizvesnosti ljudskog opstanka na planeti. Čovek će morati da se prilagodi novim uslovima sopstvenog opstanka u saglasju sa kosmičkim imperativima ophođenja prema planeti Zemlji. Zasigurno je svojom egocentričnošću, umišljenom veličinom i pohlepom za onim što mu je suvišno i što mu ne pripada doprineo da se tas na balansu pomeri na stranu urušavanja svih do sada izgrađenih vrednosti. Moraće da potraži spas u duhovnoj nadgradnji, u stvaranju međusobnog poverenja, u negovanju ljubavi i očuvanju porodice, u stvaranju lepote. Lepota će spasiti svet, rekao je Dostojevski.