Privilegije – dodatni motiv za vakcinaciju

Ukoliko se obistine najave Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika Beograda, građani vakcinisani protiv kovida 19 uskoro će imati razne privilegije. Od sledeće nedelje biće im omogućeno da kupuju karte za pozorišta i festivale s popustom od 30 odsto, a planirano je da se u junu na Tašmajdanu održe dva koncerta kojima će moći da prisustvuju samo oni koji su imunizovani. Vesić je objasnio da je pogrešna teza da se time dele građani.

– To je kao postaviti pitanje zašto pušači da ne puše u restoranima za nepušače. Da li Grčka svojom odlukom da potpuno vakcinisani mogu ući krši prava građana? Niko ne deli građane. Oni koji su se vakcinisali pokazali su odgovornost prema sebi i društvu – rekao je Vesić.

A šta na ovu temu kažu lekari? Profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, smatra da je ovde reč o veoma kompleksnom, etičkom i pravnom pitanju. Veliki broj ljudi smatra da vakcinisani treba da imaju privilegije i da će to biti dodatni motiv za imunizaciju, jer te osobe ne razmišljaju samo o sebi već i o osobama iz svog okruženja.

– Ko se vakciniše, pokazuje solidarnost s društvom u kome živi. Zato ideja o privilegijama ima svoje opravdanje. Ali, s druge strane, treba strogo paziti na Ustav i zakonske propise, na ljudska prava, jer ima i ljudi koji iz određenih zdravstvenih razloga ne mogu da prime cepivo. Neko je, jednostavno rečeno, možda alergičan na sastojke vakcine. Takođe, treba misliti na mlade jer se vakcine za sada ne daju mlađima od 18, odnosno 16 godina, u zavisnosti od cepiva. Ne smemo da dozvolimo da se ogrešimo o nečija ljudska prava – smatra dr Tiodorović.

Naš sagovornik ističe da bi onima koji ne mogu da prime vakcinu ili su mlađi od dozvoljene granice za imunizaciju trebalo omogućiti da na događaje, koncerte ili utakmice mogu da idu s vakcinisanima, ali uz priloženi negativan PCR test.

– U Španiji je održan koncert na kome je bilo 5.000 vakcinisanih ljudi. I u Velikoj Britaniji i Izraelu se dozvoljava da na razna mesta, u kafiće i restorane, mogu da idu vakcinisani. Ali tome treba pristupiti na pravi način i dobro pripremiti pravila, zasnovana na etici. Ne možemo mi da prepišemo izraelski model jer je kod nas drugačiji mentalitet ljudi. Vakcinisani bi trebalo da imaju sertifikat ili zeleni pasoš i na osnovu toga da mogu da putuju, učestvuju u raznim svečanostima, koncertima i sportskim manifestacijama. A oni koji nisu imunizovani treba da donesu PCR test ili antigenski brzi test. Uskoro ćemo imati brze testove koji će biti pouzdaniji i gde će se rezultat znati za 15 minuta. Meni se dopalo kako je jedan hotel na Staroj planini osmislio dodatne popuste za vakcinisane. Menadžer tog hotela je verovatno razmišljao kako želi da ima sigurnost u svom objektu i da je bolje da tu bude što više vakcinisanih. A oni koji nisu dobili cepivo donose negativan test – napominje dr Tiodorović.

Za mnoge ljude motivacija za vakcinaciju je, osim da se ne razbole od kovida 19, bila i najava da će Grčka i druge zemlje omogućiti letovanje za imunizovane bilo kojim cepivom. Za one koji to nisu, moraće da se radi testiranje, koje bi za četvoročlanu porodicu koštalo oko 300 evra.

– To može da bude motiv za vakcinaciju jer ima i avio-kompanija koje najavljuju takve uslove. Znao sam da će neke države morate da popuste i da neće biti realno da samo primaju vakcinisane s cepivima koja su odobrena u EU. To je zbog toga što nema na tržištu dovoljno vakcina koje oni smatraju svojim. Sada i Nemačka traži da se kod njih omogući korišćenje ruske vakcine – navodi epidemiolog Tiodorović.

A šta bi još država trebalo da uradi da se omasovi vakcinacija i gde se greši? Naš sagovornik nema dilemu – potrebno je imati dobru kampanju za vakcinaciju, što je trenutno najslabija karika. Nedostaje jaka medijska kampanja, koja mora da bude agresivnija u pozitivnom smislu, a u kojoj bi se ljudima stavilo do znanja koliko je značajno da se vakcinišu.

– Mi trenutno imamo četiri-pet spotova s uspešnim glumcima. Treba angažovati i umetnike i sportiste i poznate ličnosti, ali i obične ljude iz naroda. Treba snimiti i mlade ljude, studente, koji su vakcinisani, da to vide njihovi vršnjaci koji se dvoume – dodaje naš sagovornik.

Stručnjaci smatraju da će se odaziv za vakcinaciju povećati kada bude zavrnuo rukav i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Profesor Tiodorović očekuje da će tada kod građana svakako porasti interesovanje za imunizaciju i da će kod određenog broja ljudi to biti svojevrsni poziv da se i oni odazovu za vakcinaciju.

– Ne mogu da govorim o ciframa na koliko će građana to uticati, ali će sigurno to biti važan korak za one ljude koji kažu: „Ako je predsednik spreman da primi vakcinu, zašto ne bih i ja” – mišljenje je dr Tiodorovića.

Do sada je u Srbiji dve doze vakcina dobilo više od milion građana, a stručnjaci smatraju da bi bilo neophodno da se imunizuje više od tri miliona ljudi kako bi se stekao kolektivni imunitet.

Šta nedostaje kriznom štabu

Profesor Tiodorović je nedavno rekao za naš list da Krizni štab za suzbijanje kovida 19 nekada liči na rijaliti i da ljudi nekada jedva čekaju suprostavljene stavove članova ovog tima. Posle godinu dana da li je uvideo šta nedostaje štabu?

– Kriznom štabu nedostaju komunikolog, psiholog, sociolog. To se vidi unutar tima, u prenosu informacija i porukama koje se šalju. Komunikolog je bitan jer on tačno zna kako bi trebalo komunicirati, jer to ne znaju baš potpuno ni lekari ni političari iz štaba – kaže naš sagovornik i napominje da je bitno razgovarati s građanima na terenu i čuti njihovo mišljenje, što on radi jer nije „kabinetski epidemiolog”.

Stariji organizam manje otporan

Vakcina ne deluje jednako na svaki organizam, kaže dr Branislav Tiodorović. To znači da će mlađi i otporniji organizam bolje i brže razviti imuni odgovor, a onaj koji je stariji od 70 godina ne može tako da reaguje.

– To je nešto što ljudi često zaborave. Misle da je potpuno sve završeno ako su se vakcinisali. To nije baš tako. Treba sačekati neko vreme, proveriti da li je organizam reagovao i razvio odgovarajući titar antitela. Možda je i takozvani ćelijski imunitet reagovao – dodaje dr Tiodorović.

Zato je važno da vakcinisani, sve dok se ne dostigne visok nivo kolektivnog imuniteta, i dalje nose maske, održavaju distancu, peru ruke i ne okupljaju se u velikim grupama.

Nije vreme za popuštanje mera

Trenutna epidemijska situacija pokazuje tendenciju porasta broja obolelih, pogotovu u centralnoj Srbiji, a u Beogradu je došlo do zaravnjenja krive na visokom nivou. To će potrajati sigurno još od pet do sedam dana, pa će početi da pada broj zaraženih. Najbolja situacija je trenutno u istočnoj Srbiji jer je tamo smanjena komunikacija u odnosu na slučaj u centralnoj Srbiji. Ruralni delovi su dosta razuđeni pa je i rizik za zaražavanje manji.

Prvo merilo da je situacija bolja je kada krene da opada broj prvih pregleda u kovid ambulantama.

– Ima mnogo više zaraženih nego registrovanih jer se neki, najčešće mladi, ne javljaju na testiranje. Mene plaši to da nije daleko veći broj zaraženih od onog koji mi prikazujemo. Mlađi s lakšom slikom bolesti ne žele na testiranje jer neće da budu u samoizolaciji. Nije vreme za popuštanje mera. Kovid bolnice su zatrpane pacijentima. Ne može ništa da se menja dok situacija ne počne da se smiruje – pojašnjava dr Tiodorović.

On napominje da se razmišlja o otvaranju bašta kafića, gde bi važila posebna pravila, na primer da po osobi treba da se odvoji devet kvadratnih metara.

– Kinezi imaju samo osam slučajeva obolelih dnevno, uspeli su merama i nošenjem maski da iskorene kovid. Ali, oni nose maske i da bi se štitili od gripa, a kod nas da je neko stavio masku pre korone, ljudi bi mislili da nije normalan. Sad ih tek razumemo – kaže dr Tiodorović.