Godišnjica smrti Nadežde Petrović (1873–1915)

Pre tačno sto šest godina, 3. aprila 1915, uoči Vaskrsa, u Prvoj rezervnoj vojnoj bolnici, Kompleksu kasarni 17. puka Drinske divizije u Valjevu, razbolevši se od pegavog tifusa, u 42. godini života upokojila se poznata slikarka, veliki rodoljub i bolničarka Nadežda Petrović. Žena kojoj je rodoljublje bilo smisao života, ponos i ukras naše istorije, ponosna na svoje srpsko poreklo, ukrašena najlepšim vrlinama.

Bila je osnivač i sekretar društva Kolo srpskih sestara, humanitarne i patriotske organizacije osnovane s ciljem buđenja i jačanja nacionalne svesti. Poznata je po čuvenim patriotskim govorima koji su okupljali hiljade ljudi. U pratnji četničkog vojvode Tankosića nosila je pomoć u Staru Srbiju (Makedoniju) i pomagala ugroženo stanovništvo.

Kao predani borac za bolju budućnost srpskog naroda među prvima postaje i članica Narodne odbrane. U tri rata je bila bolničarka, a uz to i prva žena ratni fotograf.

Njen patriotizam ogledao se i u njenim slikama iz nacionalne istorije i slikanju ljudi i predela iz Srbije. U ratnim uslovima slikala je simbole srpske istorije i kulture: manastir Gračanicu, Dečane, Prizren, kosovske božure, Vezirov most...

Poslednje delo koje je naslikala upravo je – Valjevska bolnica.

„Pre nego što je zauvek sklopila oči, obilazeći valjevsku bolnicu, veliki i slavni vojvoda Živojin Mišić skinuo je sa svojih grudi medalju za hrabrost i okačio je o Nadeždinu bluzu.”

Lečeći ranjenike i sama je obolela od pegavog tifusa i posle samo sedam dana preminula. Prva rezervna vojna bolnica u Valjevu sutradan je izdala saopštenje sledeće sadržine:

„S izrazima duboke i iskrene tuge objavljujemo da smo, pored tolikih žrtava koje su pale protiv epidemije, sinoć u osam časova prineli na oltar drage nam Otadžbine još jednu. Užasnoj bolesti podlegla je i Nadežda Petrović, akademski slikar, nastavnica Ženske gimnazije, dobrovoljna bolničarka Prve rezervne valjevske bolnice. Umrla je neumorno radeći na negovanju i spasavanju hrabrih boraca još od početka rata. Objavljujući ovaj redak i svetao primer samopožrtvovanja ove plemenite Srpkinje, molimo za saučešće.”

Sahranjena je na brdu Vidrak, iznad Valjeva, uz vojne počasti, a 2. juna 1935. godine njeni posmrtni ostaci preneseni su u porodičnu grobnicu na Novom groblju u Beogradu.

Ovenčana je sa šest odlikovanja i najsvetlijim Ordenom Sv. Save.

Teška životna iskušenja nisu je omela da ostane velika umetnica, veliki rodoljub, primer davanja sebe svome narodu i svojoj državi.

U godini obeležavanja stogodišnjice pobede u Velikom ratu Kasarna 17. puka Drinske divizije u Valjevu je srušena. Potomci slavnih predaka i dalje zahtevaju da se Srbija i srpski narod na častan i dostojanstven način oduže junacima otadžbine 1912–1918, besmrtnim srpskim vitezovima, revitalizacijom Kompleksa kasarni 17. puka čuvene Drinske divizije u Valjevu i pretvaranjem u Memorijalni centar, muzej, hram slobode, rodoljublja, viteške snage neuništivog srpskog naroda, gde bi svakako posebno mesto zauzela Velika Nadežda Petrović.
Mila Paramentić,
Valjevo