Velikani srpskog glumišta (1)

Ljiljana Krstić (31.10.1919, Kragujevac – 12.4.2001, Beograd). Kao apsolvent prava shvatila da je gluma njena sudbina, pa upisuje i diplomira na Pozorišnom odseku Muzičke akademije u Beogradu. Glumački život proživela je u Narodnom, Jugoslovenskom dramskom, Beogradskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212, kao i na programima Radio Beograda i televizije, u čije su istorije zlatotiskom upisane njene uloge: Ulita u Šumi, Olga u Tri sestre, Majka u Staklenoj menažeriji, Brehtova Majka Hrabrost, Beatrisa u Uticaju gama zraka na sablasne nevene, Pamela Pik u Čin – čin, Marta u Ko se boji Virdžinije Vulf, Vasa Železnova, Nehama u Sumraku, Gospa Nola, Avijatičarka u Krilima, Generalica u Platonovu... Privatno, nije bila glumica. U formularima, u rubrici „zanimanje”, uvek je pisala „službenica”, ne zato što je gluma nedostojna profesija, već zato što je, kako je rekla, nepotrebno, isuviše izložena. Bavila se i pedagogijom. Jako i jednostavno biće, mudra i stabilna, bila je i ostala moralni stub srpskog pozorja. Dobitnica je svih najznačajnijih nagrada i priznanja, i Dobričinog prstena za životno delo.

Tatjana Lukjanova (6.11.1923 – 18.8.2003, Beograd). Ćerka ruskog emigranta, studenta statiste u Boljšom teatru, sanjala je o baletu i o medicini, a pohađala Dramski studio pri Narodnom pozorištu, gde pravi prve glumačke korake. Glumu uči kod Vere Greč, glumice Hudožestvenog teatra, a potom odlazi u novoosnovano Beogradsko dramsko pozorište kome ostaje odana celog života. Vedra, uvek žedna glume, pouzdan saradnik kolega i reditelja svih generacija, odigrala je široku lepezu dramskih, lirskih i komičnih uloga: Loru u Staklenoj menažeriji, Perelu u Čoveku, životinji i vrlini, Ranjevsku u Višnjiku, Belu Radu u Utva ptica zlatokrila, Ebi Bruster u Arsenik i stare čipke... Deca su je prepoznavala po osobenom glasu koji je pozajmljivala lutkama u dečjim emisijama, prijalo joj je to. Njena veličanstvena Mod u predstavi Harold i Mod proglašena je za najbolje godišnje glumačko ostvarenje. Dobila je Oktobarsku nagradu grada Beograda za Bertu u Bertinom blagu A. Hinga i Zoranov brk za ulogu Maka Lele u Kući sa prozorom Lj. Lašić. Beogradsko dramsko je nakon smrti Tatjane Lukjanove ustanovilo nagradu „Gran pri” koja nosi njeno ime.

Radmila Andrić (17.7.1934 – 20.11.2018, Beograd). Za prijemni ispit na Akademiji pripremao ju je njen profesor Bora Stojković, pisac prve istorije srpskog pozorišta. Tokom karijere, igrala je na scenama matičnog Jugoslovenskog dramskog pozorišta, kao i na scenama Narodnog, Beogradskog dramskog pozorišta, Ateljea 212. Ostaće upamćene uloge Džesike u Prljavim rukama, Blanše u Tramvaju zvanom želja, Elize Dulitl u Pigmalionu, u Gospođa Deli ima ljubavnika, Gospođi Margariti, Zoje u Zojkinom stanu, Lavinije u Crnina pristaje Elektri, Doris u Dogodine u isto vreme... Selektivna u odabiru uloga, posedovala je poseban senzibilitet, osmeh joj je bio nežan i setan, glas melodičan, a u ulogama koje je tumačila, njene ruke su pričale svoju priču... Njeno igranje Gospođe Kambel u Dragi moj lažljivče ušlo je u Ginisovu knjigu rekorda kao najduže neprekidno izvođenje jedne predstave (39 godina) u istoj podeli, sve do smrti kolege Mihajla Viktorovića. Dobitnica je Oktobarske nagrade Grada Beograda, Zlatne arene u Puli, Sedmojulske nagrade ... Nosilac je Priznanja Vlade RS za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.

Milena Dravić (5.10.1940 – 14.10.2018, Beograd). Jedna je od najznačajnijih i najvoljenijih glumica jugoslovenske i srpske kinematografije. Milena nacionale. Vrata filma otvorio joj je film Vrata ostaju otvorena, a sve ostalo je istorija. Vrhunska glumica, zvezda posebnog sjaja, dobra i čestita, svetska, a naša. Neodoljivi osmeh, šarm, radost igre i vrhunska profesionalna etika zaštitni su znak mnogih njenih uloga, a plodni opus i njena blistava ličnost ogledaju se u nizu kultnih predstava, filmova, serija i emisija: Prekobrojna, Bitka na Neretvi, Jutro, Devojka, Kros kontri, WR misterija organizma, Bokeški D-mol, Lari Tompson, tragedija jedne mladosti, Bure baruta, Obraz uz obraz, Nije lako s muškarcima... Za ulogu u filmu Poseban tretman nagrađena je Poveljom za najbolju epizodnu ulogu na Filmskom festivalu u Kanu... Dobitnica je svih najznačajnijih nagrada, i Dobričinog prstena za životno delo i Priznanja Vlade RS za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi. Neko reče – vrata i dalje ostaju otvorena za naše kolektivno sećanje na bravurozne uloge i sjajnu ličnost Milene Dravić.

Stručna saradnja: Udruženje dramskih umetnika Srbije