Barbeze u epicentru kulture

Olga Kešeljević i Mark Barbeza činili su epicentar kulturnog kruga u kojem su se okupljali znameniti evropski pisci, filozofi i likovni stvaraoci. U tom društvu sretali su se Sartr, Kami, Žan Žene, Arto, Kokto, Simon de Bovoar, Alberto i Dijego Đakometi, Lena Leklerk, Ljubica Cuca Sokić, Nedeljko Gvozdenović, Predrag Milosavljević, Lubarda, Ivan Tabaković i drugi. Par je živeo na relaciji Lion‒Pariz. Bili su dobrotvori, poznati po svojoj umetničkoj zbirci.

Njihovoj životnoj priči posvećena je knjiga „Olga Kešeljević i Mark Barbeza: jedna sasvim (ne)obična srpsko-francuska veza” Dijane Metlić, vanredne profesorke istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

– Olga Kešeljević bila je istoričarka umetnosti i glumica. Rođena je na Cetinju 1913. Njen deda, pravoslavni prota Krsta Kešeljević, imao je dve kćerke i pet sinova od kojih su se istakli: Jovan (Olgin otac), ekonomista školovan u Beču, Nikola, doktor medicinskih nauka, školovan u Rusiji i Žarko, pravnik. Olgin brat Dragaš borio se na Sremskom frontu, a kasnije doktorirao prava u Parizu. Njegov sin Kristof je, poput oca, doktorirao prava u Parizu 1975. – piše Dijana Metlić.

Olgin otac govorio je jezike (nemački, engleski i francuski) i razvijao poslove ne relaciji Beograd‒Pariz‒London. Od 1923. bio je direktor britanske naftne kompanije „Šel” i njen upravnik za ceo Balkan. Od 1936. do 1939. Olga je proputovala Italiju, Francusku, Austriju i Švajcarsku. Po diplomiranju u Beogradu, otišla je u Pariz, želeći da doktorira na skulpturama Edgara Degaa.

Autorka knjige navodi da je Mark Barbeza (1913‒1999) bio farmaceut i osnivač lionske izdavačke kuće „L’Arbalet” koja je objavila neka od najznačajnijih literarnih dela 20. veka. Izdavačka prava Barbezove kuće 1997. vlasnik je ustupio „Galimaru”. Markov otac je osnovao porodičnu farmaceutsku kompaniju i 1912. podigao fabriku za proizvodnju lekova kraj Liona.

– Olga se u Parizu družila sa slikarkom Cucom Sokić koja je dolazila i u Markov porodični zamak na Ženevskom jezeru, danas spomenik kulture Francuske. Sokićeva je rekla: „Jedno vreme Olga i ja smo toliko išle u bioskop, da je to bilo strašno. Po dva, tri, puta dnevno idemo u bioskop.” Kako se Olga družila i sa Bogdanom Šuputom, Juricom Ribarom, Lubardom, Baruhom, Tabakovićem, nesumnjivo je da je ukazala suprugu na značaj naše umetnosti i da je on ulagao u dela jugoslovenskih umetnika koje je potom imao prilike da upozna u Parizu – dodaje Dijana Metlić.

Iz knjige saznajemo da je Olga Kešeljević učila glumu kod Šarla Dilena, uticajnog profesora glume u Francuskoj, i belgijskog reditelja Rejmona Ruloa. I glumci dolaze u pariski atelje Peđe Milosavljevića gde su stalni gosti Edviž Fejer i Mišel Morgan, Fransoaz Roze, Milivoje Uzelac, Bogdan Šuput, Cuca Sokić i Olga Kešeljević.

U svom časopisu Barbeza štampa prevode Lorensa i Kafke na francuski, Sartrove pesme, prevod na francuski Blejka i Hajdegera, pesme Elijara i Aragona. Žan Žene im je već kućni prijatelj.

– Kami je pripremao režiju Sartrovog komada „Iza zatvorenih vrata” u okupiranom Parizu, u koji je i Olga uključena. Kada je pozvana na zabavu kod glumca Fransoa Vernija, jednog od čelnika Pokreta otpora, Nemci su upali u stan i priveli većinu, među njima i Olgu. Tada je nađena zamena za njenu rolu, zbog čega se udaljila od Sartra. Njeno iskustvo u zatvoru, muž njene prijateljice Marsel Muluđi opisao je u knjizi „Četiri žene” – istakla je Dijana Metlić.

Umetnička zbirka ovog para nastajala je za pet decenija.

– Pariska aukcija umetničke zbirke Barbezovih 2016. ponudila je slike Baruha, Tabakovića i Gvozdenovića. Imali su i dela Cuce Sokić, Lubardinu „Fantastičnu zver”. Na aukciji su izložene i knjige koje su dobijali s posvetom od Simon de Bovoar (Jedinoj ženi koju sam volela da volim, Olgi Kešeljević), Žana Koktoa (Olgi koju volim. Žan)... Zbirka je sadržala književne raritete, skulpture iz Afrike, Kine, sa Tibeta, ikone, tapiserije, fotografije, prepisku sa prijateljima.

Olga Kešeljević preminula je u 102. godini u Parizu. Naslednici su prodali nasledstvo. Jedan deo slika, ističe Dijana Metlić, vratio se u Beograd, zahvaljujući aukcijskim kućama, nastavljajući dalje u ruke novih vlasnika. Država Srbija je, dodaje, propustila priliku da otkupi vredna umetnička dela i dokumentaciju za nacionalne arhive i zbirke domaćih muzeja. Deo ponuđenih predmeta, podseća, kupio je Arhiv grada Liona, kao i privatne kolekcionarske kuće.