Ukrajina spas od Rusije vidi u NATO-u

Ukrajina je odlučila da ne učestvuje u pregovorima, nego da prednost da drugim metodama za rešavanje sukoba u Donbasu. Delegacija Kijeva neće učestvovati u razgovorima Trilateralne kontakt grupe u Minsku zbog „neprijateljske retorike” Belorusije, za koju smatraju da je pod uticajem Rusije. Ipak, najavila je da bi njen ulazak u NATO rešio problem. Posle dugo očekivanog telefonskog razgovora Volodimira Zelenskog sa Džozefom Bajdenom u petak, usledio je i razgovor s generalnim sekretarom alijanse Jensom Stoltenbergom, u kojem je ukrajinski predsednik zaključio da je jedini način da se okonča rat – prijem Ukrajine u NATO. Kao „najhitnije pitanje” on je označio „mogućnost dobijanja akcionog plana” kao puta ka budućem članstvu.

Zelenski je isti zahtev uputio u ponedeljak i utorak tokom telefonskih razgovora s premijerima Velike Britanije i Kanade Borisom Džonsonom i Džastinom Trudoom. On je pozvao saveznike da ojačaju svoje prisustvo u Crnom moru, jer smatra da bi to bio jasan signal Rusiji, koja nagomilava snage na granici i na Krimu. „Gardijan” je, pozivajući se na izvore u NATO-u, naveo da se od Ukrajine ipak prvo očekuje da se „usredsredi na unutrašnje reforme” i da razvije svoje odbrambene sposobnosti u skladu sa standardima NATO-a kako bi se moglo razmatrati njeno članstvo.

Zelenski, pak, smatra da same reforme neće zaustaviti Rusiju. Alijansa je još 2008. vodila politiku otvorenih vrata prema Ukrajini, a opredeljenje vlasti ka EU i NATO polarizovalo je stanovništvo i dovelo do rata. Poslednjih godina ukrajinske veze s NATO-om su produbljene: Kijev učestvuje u vežbama alijanse, a poslao je i svoje trupe u Avganistan i na KiM. Ukrajina je prošle godine postala šesta država (zajedno s Australijom, Finskom, Gruzijom, Jordanom i Švedskom) kojoj su pružene „poboljšane mogućnosti” za dublju saradnju. S druge strane, jugoistok Ukrajine s nekoliko miliona proruskih stanovnika u ulasku Ukrajine u NATO ne vidi rešenje.

Ruska strana smatra da je odbijanje Ukrajine da učestvuje u Tilateralnoj kontakt grupi (Ukrajina, Ruska Federacija i OEBS) usledilo po instrukcijama SAD. Kijev je ranije predlagao da se u pregovore uključi Vašington i da se oni iz Belorusije prebace u Švedsku. Međutim, Moskva smatra da SAD, s politikom koju zastupaju u vezi s Ukrajinom, ne mogu da učestvuju u „normandijskom formatu” (Ukrajina, Nemačka, Francuska i Rusija), a s premeštanjem pregovaračkog procesa moraju da se saglase sve članice Trilateralne grupe.

Predstavnik za spoljne poslove Ruske dume Leonid Slucki je povodom najave ukrajinskog predsednika rekao da približavanje Kijeva članstvu u NATO-u neće značiti povratak uticaja u Donbasu, ali može da izazove „jugoslovenski scenario”. Rusija je za ostanak pri Sporazumima iz Minska i insistira na njihovom sprovođenju. Odustajanje Zelenskog od ovih dogovorenih principa u Moskvi se tumači kao instrument pritiska na Belorusiju i Rusiju.

Nemačka i Francuska, kao garanti sporazuma iz Minska, za sada se ne izjašnjavaju o ovim najavama i drže se po strani. Takva njihova pozicija ne dopada se ni šefu ukrajinske diplomatije Dmitriju Kulebi, koji je konstatovao da se dogovor o prekidu vatre, koji je stupio na snagu 27. jula 2020. godine, do decembra održavao, ali da se onda „nešto promenilo u Moskvi”. Kuleba smatra da bi pozicije Francuske i Nemačke u okviru „normandijskog formata” trebalo da bude aktivnije ili da se uključi „spoljni faktor” koji bi uneo zamah u pregovarački proces i promenio postojeću situaciju.

Obe strane prijavljuju pogoršanje bezbednosne situacije. Iz Kijeva su saopštili da je u protekle dve sedmice ubijeno šest njihovih vojnika, a iz dveju samoproglašenih republika tvrde da su u dva odvojena slučaja eksplozivom koji su nosili dronovi ubijeni dete i jedan civil. Obaveštajne službe u Donbasu saopštile su da delegacija vojnog atašea iz američke ambasade u Kijevu poslednja tri dana boravi sa sedam medijskih ekipa u operativnoj zoni tri oblasti kako bi se upoznala sa situacijom. Ne isključuju mogućnost da bi tokom posete mogla da se dogode provokativna borbena dejstva koja bi bila dokumentovana i poslužila da se proruske snage optuže za narušavanje primirja.