Počeci uvek traju

Moju trku trčim već 36 godina. Sa svakom novom ulogom sam na početku, kaže Olga Odanović, prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu. Baš kao što je govorio Duško Radović: Krajevi se potroše, počeci uvek traju. Početak – eto šta je na kraju!

U svojoj dugoj glumačkoj karijeri, ostvarila je širok dijapazon uloga. Bila je gospođa Rada („Kad porastem biću kengur”), Jelicina majka („Lift”), Paraskeva („Guča”), direktorka („Klopka”), Spirinica („Narodni poslanik”), bogata udovica Fema („Pokondirena tikva”), Limenko („Čarobnjak iz Oza”), Olivija („Bogojavljanska noć”), Zlatana („Selo gori, a baba se češlja”), evo, sada je energična penzionerka Mileva u seriji „Radio Mileva” na RTS 1. Ponosna je i na predstavu „Bela kafa” po tekstu Aleksandra Popovića, a u režiji Milana Neškovića, u Narodnom pozorištu, kao i na kultne „Čikaške perverzije”. Uskoro će zaigrati jednu od nosećih ulogu u predstavi „Vuci i ovce” Nikolaja Ostrovskog, u režiji Egona Savina. Premijera je zakazana za 12. maj, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.

U pauzi između proba, Olga nam priča da se radovala kada je dobila ulogu Mileve. Od kreatora serije Nebojše Garića dobila je scenario i nije se dvoumila da li će da prihvati ulogu.

Plemenita duša

– Karakteri likova su bili naznačeni u jarkim bojama. Kao kada imate paletu za slikanje, tu su bile crvene, žute, plave, tirkizne... Moja Mileva je bila jedna od tih, jakih boja. Ona je i majka, i baka, i intelektualka, i majstor... Radoznala je, snalažljiva, oštroumna, premazana, čini se, i lukava, a u suštini je jedna dobra duša. Plemenita. Posle 97 snimajućih dana bilo nam je žao što je došao kraj našem druženju – kaže naša sagovornica, dobitnica priznanja „Ljubinka Bobić”, „Žanka Stokić”, „Raša Plaović”... – Scenaristi Marijana Čulić, Zorica Cvijetić i Željko Hubač napisali su duhovitu hroniku u kojoj je svaki glumac imao pravo da svoj lik brani do kraja.

Svaka epizoda je prizor iz naših života, kaže. Snimanje scene u kojoj neuropsihijatar Sava Marić savetuje Milevinu ćerku Nataliju, bila je više puta prekidana, jer i sam reditelj Elmir Jukić nije mogao da izdrži i ne nasmeje se na ćerkin komentar.

– E, tu ćete videti koliko majka može u životu loše da utiče na svoje dete. Deca su u ovoj seriji normalna, a roditelji su „ludi”. Preteruju.

Toga, dodaje glumica, ima u životu, i to nije preterivanje.

Čujemo da je reditelj Jukić glumcima dao „zeleno svetlo” da mogu da „uđu” u male stilizacije i to ih je, veli, najviše radovalo.

Savetujem strpljenje

Glumica Olga Odanović je supruga glumca i profesora glume Dragana Petrović Peleta. Njihov sin Jakov je odabrao filmsku i TV produkciju, a ćerka Lenka već dobija svoje prve uloge i poput svojih roditelja biće na mnogim iskušenjima. Pitamo, šta su joj roditelji savetovali?

– Danas nije lako mladim ljudima. Ja svima savetujem strpljenje. Gluma to zahteva. Mladi glumac je željan i gladan da igra sad i odmah, to razumem, i sama sam se tako ponašala. Uvek će vas naći uloga koja vama pripada. To savetujem i mojoj Lenki. Svaki glumac je imao pauzu i po dve, tri, pet godina. Eto, ja sam dvadeset godina radila u dečijem Pozorištu „Boško Buha”, i tek onda počela da snimam za TV. Moj put je bio spor, ali trudila sam se, radila na sebi, učila od drugih, posmatrala sa strane, gledala kvalitetne filmove. Mora i da se čita, stalno morate da imate želju da se temeljno i ozbiljno bavite ovom, nimalo lakom profesijom.

Upisala je Filozofski fakultet pa glumu, u 21 godini. Plašila se, došla je iz malog mesta, iz Aleksinca, bila sama u Beogradu. Ali, želja za glumom je stalno postojala i samo je bilo pitanje vremena kada će se ostvariti.

Primećujemo, otvoreno govori o sebi i svojim iskušenjima...

– Ne umem drugačije – brzo odgovara. – Kaže se da se do jednostavnosti najteže dolazi. Za mene je deviza: naučite da se radujete cvetu, drvetu, te proklete pare su nas dovele tu gde smo danas. Radimo za novac, ali nije sva sreća u tome. Sreća je u trenucima koji se pamte. Eto, meni će ostati u sećanju snimanje serije „Radio Mileva” sa divnim saradnicima.

Poverava nam se da kada bude otišla u penziju i stavila tačku na svoju glumačku karijeru, otići će iz grada i živeti u prirodi. Voda je smiruje. Odrasla je na moru, sa svojim sestrama, braćom i uvek se rado vraća u Celje, svom rodnom gradu.

– Kako čovek stari, vraća se u te prve dane svoj života, jer te slike nikada ne izblede. Ali, sada je najbitnije da budemo zdravi, da pobedimo virus koronu. To svima želim, u ovom teškim danima za celu planetu.

Naučite da se radujete cvetu, drvetu, te proklete pare su nas dovele tu gde smo danas. Radimo za novac, ali nije sva sreća u tome. Sreća je u trenucima koji se pamte.