„Sofagejt" zasenio probleme

Sedenje je bilo organizovano u skladu sa zahtevima evropskog bloka. Ovo tvrdi turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu, odgovarajući na optužbe koje stižu sa Zapada, pre svega iz Brisela, na račun Ankare zbog diplomatskog incidenta u kojem je samo jedan od dvoje šefova Evropske unije tokom posete dobio stolicu na sastanku u Ankari. Prekjučerašnji slučaj, koji je već dobio ime „Sofagejt”, kad je protokol u Ankari obezbedio dva centralna mesta za predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, vidno zbunjena, smeštena na sofu sa strane, bacio je u senku važnost ovog susreta.

Čavušoglu, koji je sedeo na drugom kauču, rekao je da je organizacija sedenja bila u skladu s međunarodnim protokolom i da je Turska izložena nepravednim optužbama, preneo je Rojters.

„Turska je država sa tradicijom, nije joj prvi put da ugosti gosta. Protokol koji se poštuje za sastanke u Turskoj je u okviru međunarodnog protokola. Isto je učinjeno i ovde”, rekao je Čavušoglu novinarima u Ankari.

Ovaj slučaj potvrđuje da Turska i EU ne mogu da nađu zajednički jezik u vezi s mnogim pitanjima, čak ni kad je reč o protokolu. Bio je to prvi susret najviših zvaničnika Turske i Evropske unije koji je posle godinu dana održan u Ankari. Krupni problemi koji su bili na dnevnom redu razgovora su rešavanje spora u vodama istočnog Mediterana između Turske i Grčke i Republike Kipar, migrantska kriza, kao i dalje približavanje Ankare i Brisela.

U Evropskom parlamentu veruju, kako prenose agencije, da to što se desilo nije bilo slučajnost. Krajem prošlog meseca Ursula fon der Lajen je oštro kritikovala predsednika Erdogana, koji je doneo dekret o povlačenju Turske iz Istanbulske konvencije, kojom se štite prava žena i porodice. U Briselu su se čuli zahtevi da Ankara tu odluku stavi van snage. Pogotovo što je taj potez, kako se veruje, povučen pod pritiskom konzervativnih verskih struktura u Anadoliji, koje tvrde da se davanjem većih prava ženama potkopavaju temelji familije, dovodi do nemorala i do povećanja broja razvoda. To podstiče i zloupotrebe iza kojih stoje pripadnici LGBT populacije, što je po njima neprihvatljivo za jedno „normalno društvo”, iako oni na papiru imaju ista prava kao i ostali građani. U vladi su odbacili zahteve Brisela i objašnjavaju da je za nju Istanbulska konvencija postala „višak”, pošto je Turska u međuvremenu usvojila zakone koji efikasno štite žene i porodicu. U nevladinoj grupi „Zaustavimo femicid” tvrde da je nasilje, uključujući i ubistva žena, poslednjih godina u alarmantnom porastu.

Brisel za sada ne komentariše demanti ministra Čavušoglua. U Evropskom parlamentu, međutim, pitaju se zašto nije reagovao predsednik Evropskog saveta Mišel, odnosno „zašto nije preduzeo nešto” da njegova koleginica ne završi na kanabetu. „Žene zaslužuju isti tretman kao i njihove muške kolege. Nekoga bi zbog ovoga u Ankari trebalo da bude sramota”, ističu u Evropskoj narodnoj partiji, čiji je član i nemačka CDU, stranka Fon der Lajenove.

U izvesnoj senci diplomatskog incidenta na trenutak su bila krupna pitanja za pregovaračkim stolom: izmene i dopune sporazuma o zajedničkom rešavanju izbegličke krize, kao i spor oko razgraničenja Turske s Grčkom i Republikom Kipar, pošto su u tim vodama otkrivene ogromne rezerve gasa. Na kraju razgovora Ankara je povukla još jedan čudan potez: predsednik Erdogan se s gostima nije pojavio pred novinarima, što je u takvim prilikama uobičajena praksa. Umesto toga, njegov kabinet je izdao saopštenje za medije o razgovorima, u kojem je rečeno da je „strateški cilj Turske” punopravno članstvo u EU.

Ovaj slučaj potvrđuje koliko je dubok jaz između Ankare i Brisela. Turska je počela pristupne pregovore pre 15 godina (kada i Hrvatska), ali još nije odmakla od starta. U Evropskom parlamentu, Austriji i još nekim zemljama, u poslednje vreme predlažu da se i formalno prekinu pregovori o ulasku Ankare u EU i da s njom treba razvijati samo partnerske odnose, pošto je značajna zemlja na jugoistočnom krilu NATO-a.