Most samo na papiru, a ni magaraca nema

Kraljevo – Umesto da bude turistički potencijal, gradu Kraljevu je, po svemu sudeći, srednjovekovna tvrđava Maglič pravi balast. Nije samo što se već treću godinu odlaže gradnja mosta preko Ibra, jer je stari u poplavama 2019. reka odnela, već se i ne zna ko o toj građevini i okolini treba redovno da brine.

Turisti koji nekako u tvrđavu i stignu, tamo će zateći nekošenu travu, šipražje i smeće. Uz to, poslednjih godina od ugrađene rasvete počesto svetli samo jedan reflektor.

Glavni razlog za tu nebrigu je, kako se ovde od nadležnih često čuje, nedefinisan status vlasništva parcele na kojoj je tvrđava. Vodi se na državu Srbiju, koja ga je ustupila na korišćenje JP „Srbijašume”, pa se to zemljište, iako je reč o golom brdu, u katastru vodi kao parcela pod šumom. A, kad šume nema, nema za tim prostorom ni interesa šumara.

Istina, odnedavno je tvrđava opasana mrežom građevinskih skela. Stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu su priložili projekat i od resornog ministarstva dobili 5,5 miliona dinara za obimnije konzervatorsko-restauratorske poslove. Radiće se na zidovima tvrđave koji su oštećeni zemljotresom i zubom vremena. Taj posao ne može da čeka na novi most.

– Čamcem koji je obezbedio kraljevački kajak klub dopremljena je oprema, alat, mašine. Davnih godina naše kolege su posle prelaska reke starim mostom, za transport uzbrdo koristile magarce kojih u ovom kraju odavno nema – objasnila je nedavno Katarina Grujović Brković, direktorka kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Sada se, dakle, mora čamcem pa na „o ruk”, a te muke ne bi bilo da su, shodno brojnim obećanjima i najavama predstavnika lokalne vlasti, obale Ibra već poodavno spojene. Umesto toga, samo se zna kakav će novi most biti i koliko će koštati. Projektovana je ćuprija dužine 70, širine 1,30 metara, sa tri nosača u vodi i dva na kopnu. Za realizaciju je potrebno svega osam miliona dinara. Taj projekt je prihvaćen i novac treba da obezbediti Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima.

Radovi, ipak, neće početi ove godine, verovatno će sledeće. Glavni razlog najnovijeg odlaganja je pandemija. Takvo objašnjenje smo dobili od Sandre Nedeljković, zamenice direktora pomenute kancelarije, prilikom njene nedavne posete Kraljevu.

Od obale Ibra do tvrđave, kuda su nekada korišćeni magarci, pre nekoliko godina izgrađena je pešačka staza. To su obavili predstavnici ovdašnje turističke organizacije, valjda umesto montaže one gondole obećane pre pet godina, na početku mandata rukovodstva ove ustanove. Gondola se više i ne pominje.

Maglič će za turiste i predstojećeg leta biti neosvojiva tvrđava, koju su u 13. veku gradili Nemanjići radi vojne zaštite manastira u ibarskoj dolini, prema legendi – po naredbi Jerine, žene despota Đurđa Brankovića i zato se Maglič u narodu naziva i Jerininim gradom.

U prostoru na vrhu golog brda bez gondole a iznad Ibra bez mosta, ograđenom sa 270 metara bedema je osam kula. Tu su ostaci palate, crkve, bunara... Pa se prosto nameće pitanje: kako su i koliko dugo sve to podanici Nemanjića gradili?