Ulice i doajenima „Politike"

Doajeni naše kuće Miroslav Radojčić, Predrag Milojević i  Bogdan Tirnanić dobili su pre dva dana ulične table sa svojim imenima, dok će tabla sa imenom Aleksandra Tijanića u čijoj je bogatoj biografiji upisan i angažman u nekadašnjoj TV „Politika”, biti postavljena naknadno. Čast da ih Beograd na ovaj način pamti pripala je i začetniku marketinga u Srbiji i regionu, Draganu Sakanu, filmskom radniku Dinku Tucakoviću i Milanu Vukosu, bivšem direktoru RTS-a i potpredsedniku Skupštine grada u vreme Branka Pešića.

– Reč je o predlozima Udruženja novinara Srbije prihvaćenim na sednici Skupštine grada održanoj početkom godine. Odbornici su prihvatili ideju da četiri beogradske ulice ponesu imena četiri značajna novinara od kojih su trojica radila direktno u „Politici”. Ovo je jedna dobra praksa, da ne dobijaju ulice samo generali, političari... Na ovaj način se pokazuje da su i novinari značajan deo razvoja društva u Beogradu i koliko je bitno da imamo trajno sećanje na njih. Jasno je i koliko je i sama „Politika” važna jer su svi ovi novinari vezani za tu kuću – kaže zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
Imena Radojčića, Milojevića, Tirnanića, ali Tucakovića, Vukosa i Sakana ispisana su na tablama dosadašnje Hvarske, Bjelovarske, Ulice Vatroslava Lisinskog, Zlarinske, Ulice Stanka Vraza i Lopudske koje su otišle u istoriju. Deo Ulice boraca narednih dana promeniće ime u Ulicu Aleksandra Tijanića.

– Kako sam imao sreću da poznajem svu četvoricu, verujem da će ovu vest propratiti za nebeskim šankom, uz obavezni cinizam zašto im recimo nisu dali bulevare i bocu viskija. Sreća pa su se čelnici Beograda setili da o bardovima novinarstva i „Politike”, jer Predrag Milojević i Miro Radojčić su njeni novinarski spomenici, podsete mlađe naraštaje i otkriju im ko su bili najveći novinari ne samo Jugoslavije i regiona, već i šire. Možda će, dok šetaju njihovim ulicama, pronaći neki njihov stari tekst i to će biti sasvim dovoljno – kaže kolumnista „Politike” Aleksandar Apostolovski.
Imenovanje ovih ulica po najznačajnijim perima srpskog novinarstva on ocenjuje kao lep gest gradske vlasti. Ne sme se zaboraviti značaj ovih ljudi, jasan je Apostolovski, u svom stilu ističući da nikada nije zvanično utvrđeno da li su Predrag Milojević, Miro Radojčić, Bogdan Tirnanić i Aleksandar Tijanić skovali plan da iz njihovih pera nikada neće izaći ništa dosadno.

– Valjda ih je zamaralo da pišu vesti ili apologetske tekstove o značaju socijalističkog samoupravljanja, a čika Predraga o kraljevini. Umesto da donose ekskluzive, ekskluziva su postali oni sami i tako su bez podizanja ustanka izvršili revolucionarni prevrat u jugoslovenskom novinarstvu. Nisu im trebali diktafoni, citirali su sami sebe. Time su poništili sva novinarska pravila, uspostavljajući svoja, da čitalac od prve do poslednje rečenice putuje obasjan vatrometom metafora, često s one strane sadašnje političke korektnosti, uz furioznu promenu ritma, Tirketovog slenga, Tijanićevih prejakih reči, čika Predragove erudicije i šarma Mira Radojčića. Tako su briljantnom analizom skenirali društvo i politiku, kraljeve i prinčeve, udbaše i generale, film i košarku, čučavce i rat – ističe Apostolovski.