Konfuzni jevrejski raskid

Veze američkih Jevreja s Izraelom počele su ponovo da pucaju zbog rastućeg otpora mladih, progresivnih jevrejskih kritičara iz dijaspore politici Benjamina Netanijahua.

Izrael decenijama ima koristi od finansijske i političke podrške američkih Jevreja, ali poslednjih godina oni su vidljivo razočarani liderom desničarskog Likuda, koji ne rešava konflikt s Palestincima, ohrabruje jevrejsku kolonizaciju i ignoriše liberalno krilo judaizma. Američki Jevreji su posebnim putem krenuli 1885, kad je nastala Pitsburška platforma, nova teologija judaizma, koja je bila manje okrenuta mesijanskom povratku u Obećanu zemlju, a više izgradnji boljeg, ravnopravnijeg i tolerantnijeg sveta.

Iako se ogromna većina blizu sedam miliona američkih Jevreja identifikuje s Izraelom kao sastavnim delom njihovog identiteta, podrška poslednjih godina slabi, posebno unutar mlađe generacije. Podela se ne tiče isključivo politike i pogleda na palestinsko pitanje kroz prizmu ljudskih prava. U Americi ni danas ne razumeju zašto su u Izraelu legalni samo ortodoksni brakovi, zašto se reformisti napadaju pred jerusalimskim Zidom ili zašto izraelski rabinat ne uključuje više žena.

Dualnoj lojalnosti preti novi udar. Ukoliko Netanijahu uspe da formira šesti kabinet, izvesno je da će se raskol produbiti, pošto će ministarsko mesto dobiti pripadnik krajnje desne stranke Religioznih cionista, koju najuticajniji lobi američkih Jevreja AIPAC naziva „rasističkom i sramotnom”.

Religiozni cionisti su ideološki naslednici Meira Kahane, bruklinskog rabina koji je učio da su nasilje i osveta jevrejski imperativi i da Izrael nije vredan postojanja ukoliko se prostor između reke Jordan i Mediterana ne očisti od svih koji nisu Jevreji kako bi zemlja mogla da živi u skladu sa zakonima Tore.

U Njujorku je 1968. osnovao Jevrejsku odbrambenu ligu. Propovedao je da „jevrejsko nasilje u odbrani jevrejskih interesa nikada nije loše”, pa je FBI njegovu organizaciju stavio na terorističku listu. U Izraelu je 1971. formirao partiju čijim je članovima obezbeđivao paravojnu obuku. Zbog ekstremističkih stavova stranci je 1988. zabranjen rad, ali u sve podeljenijem Izraelu njegove poruke su opstajale, da bi „kahanizam” konačno ušao i u Kneset.

Religiozni cionisti su preskočili cenzus. Itamar Ben-Gvir, njihov lider iz stranke Icma Jehudit (Jevrejska moć), priznaje da mu je Kahane mentor i uzor. Bezalel Smotrič iz Nacionalne unije, još jedne članice alijanse, svojevremeno je predlagao segregaciju u izraelskim bolnicama kako se jevrejske žene ne bi porađale pored Palestinki, koje pripadaju zajednici od dva miliona izraelskih Arapa.

Opominjući uspon ideologije „kahanizma”, koja počiva na jevrejskoj supremaciji, sve ozbiljnije iritira progresivne američke Jevreje koji sve češće preispituju svoju bezuslovnu podršku Izraelu. U vreme Baraka Obame odnosi su vidno zahladneli. Deo kongresmena jevrejskog porekla oštro je kritikovao Netanijahua, a iz SAD su slate poruke: tek kada izraelski lideri osete da ugrožavaju deo američke godišnje pomoći od 3,8 milijardi dolara, razmisliće o svojoj politici.

Zamenik izdavača „Njujork tajmsa” svojevremeno je ovu situaciju opisao kao „konfuzni raskid”. Signali raskida posebno su pojačani u vreme administracije Donalda Trampa koja je bezrezervno podržavala Netanijahua.

Izraelski Jevreji su u Trampu videli spasitelja od iranske i drugih opasnosti, američkim Jevrejima on je bio egzistencijalna pretnja. Dok Jevreji u Izraelu većinski glasaju za desnicu, američki Jevreji mahom se drže liberalnih vrednosti i glasaju za demokrate. Više od 70 procenata američkih Jevreja glasalo je protiv Trampa 2016, a 76 odsto je prošle godine bilo za Džoa Bajdena.

Organizacije koje su deo američkog jevrejskog establišmenta prestaju da se dive liderima u Izraelu, koji su nekada bili njihov ponos, iako su delovi zajednice u SAD i dalje nespremni na bilo kakvu kritiku Netanijahua i desnice. Dok se po Izraelu podstiče omiljena Likudova naracija da je svaka kritika „izdaja jevrejskog naroda”, među mladim Jevrejima u SAD raste otpor ilegalnim naseljima po Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu i nespremnosti Netanijahuove vlasti da se decenijski konflikt reši po formuli dve države. Pamte da je Netanijahuov sin Jair pisao da bi bilo odlično da „svi muslimani napuste zemlju Izraela”.

Buru je prošle godine izazvao uticajni američko-jevrejski komentator Piter Beinart, koji smatra da dve države – Izrael i Palestina – više nisu moguće i da je jedino rešenje zajednički demokratski entitet Jevreja i Arapa, u kojem bi oba naroda bila ravnopravna.

Na Univerzitetu Merilend obavljeno je istraživanje koje je pokazalo da bi 63 odsto ispitanika, ukoliko rešenje dve države nije moguće, podržalo jedinstvenu državu, čak i ukoliko to znači da Izrael više ne bude jevrejska država. Uvećavaće se broj liberalno orijentisanih Jevreja po Americi koji ne žele da dopuste da „jevrejski dom” postane aparthejd država.

„Netanijahu je napravio kalkulaciju da se većina američkih Jevreja asimiluje i da na njih ne treba računati”, smatra Ilan Goldberg iz Centra za novu američku bezbednost i dodaje da je to „strašna kalkulacija”.

Jevrejska agencija, glavna neprofitna organizacija čiji je cilj unapređenje odnosa između Izraela i jevrejskog sveta, između ortodoksnog establišmenta Izraela i liberalnijih Jevreja u Americi, ima sve više posla kako bi sprečila uvećavanje jaza unutar jevrejskog sveta.

„Ne verujem da možemo da pričamo o ’jazu’ između Izraela i dijaspore”, izjavio je pre tri godine američki rabin Stiven Vernik. „To je sada ’kanjon’.”