Bogataši ilegalno lete nad Moskvom

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 3. jula – Ruskoj vladi uskoro će biti predat na razmatranje predlog zakona „o razvoju male avijacije“. Ukoliko on bude prihvaćen, vikendom, kad većina građana Rusije kreće u prirodu, neće se stajati po nekoliko sati u saobraćajnim gužvama. Petak, inače, predstavlja noćnu moru za gotovo sve građane Rusije, a jedanaesti jun, dan pred četvorodnevni praznik, ostaće zapamćen po potpunom kolapsu saobraćaja u Moskvi. Kolone automobila na širokim moskovskim ulicama (neke imaju i po 16 traka) satima su stajale. I slično je svakog petka oko sedamnaest sati, kad cela Moskva kreće „na daču“ (vikendicu). Institucija dače je tipično ruska – gotovo svaka porodica je i u sovjetska vremena imala kućicu u prirodi, u okolini grada. Osim visokih državnih i partijskih činovnika, čije su kuće bile od čvrstog materijala i pogodne za stanovanje preko cele godine, „obični“ ljudi pravili su ih od drveta, panela... Bilo je važno da u letnjem periodu pobegnu od gradskog smoga i da imaju gde da prespavaju i da se, u slučaju potrebe, sklone od kiše i vetra. Vreme se obično provodilo u dvorištu uz „šašlik“ – roštilj, ili u obrađivanju baštice koja nije smela biti veća od šest ari, čuvenih sovjetskih „šest sotok“ – maksimum koji je čovek mogao imati a da ne bude proglašen za kulaka. U vreme kad u prodavnicama nije bilo gotovo ničega, dača je obezbeđivala osnovne potrebe porodice – krompir, luk, kupus, cveklu... Kad se tome još dodaju pečurke iz obližnjih šuma koje su se sušile ili marinirale, pa šumske jagode, maline i razne jestive bobice – može se reći da je dača bila spas. O čistom vazduhu da i ne govorimo. Preko leta, svaka porodica se i danas trudi da decu pošalje „na daču“ – obično s njima odlaze bake i ne vraćaju se do septembra, kada počinje školska godina. Roditelji ih posećuju vikendom.

Dače danas više nisu samo krov nad glavom, sve je više onih koje predstavljaju prave dvorce. I često su od grada udaljene i po 200–300, pa i 400 kilometara. „Novi Rusi“ ih nazivaju „kotežima“, „hacijendama“ i raznim drugim nimalo ruskim imenima i nije im teško da petkom u automobilu provedu po nekoliko sati kako bi se dočepali čistog vazduha, i isto toliko nedeljom uveče, kada se svi vraćaju nazad. Oni bogati i žive u dačama, pa im i svakodnevni put do posla traje satima. Zahvaljujući njima, više se ne govori o saobraćajnom kolapsu petkom, već svakog dana.

Putevi se stalno šire, metro se produžava, ali to mnogo ne menja situaciju – jedini spas je, smatraju mnogi, uvođenje helikopterskog saobraćaja. U Moskvi danas živi oko milion i po bogataša, dolarskih milionera kojima ne bi bio nikakav problem da kupe helikopter i njime dolaze na posao – mnoge zgrade, pogotovu nove, poslovne, imaju ravne krovove na koje se može sleteti. Uostalom, mali avion ili helikopter može danas da kupi mnogo veći broj ljudi – on košta od 20.000 do 40.000 dolara, koliko i bolji strani automobil. Postoji čak i varijanta „helikoptera na sklapanje“ od 15.000 dolara, koji se može čuvati u običnoj garaži, a radi na benzin. Problem je što je nad Moskvom od Drugog svetskog rata zabranjeno letenje.

U Rusiji danas ima oko 3.000 malih privatnih aviona i helikoptera koji ilegalno lete po okolini Moskve i drugih gradova. Budući da njihovo letenje na visini ispod 100 metara radari ne otkrivaju, kontrolne službe nemaju nikakvu mogućnost da ih nadziru. Niko ne zna da li su ispravni, da li su piloti obučeni za letenje, jedino je dobro što na toj visini ne predstavljaju opasnost za vazdušni saobraćaj.

Zato je novi zakon neophodan iako ne predviđa dozvolu letenja nad Moskvom. On bi omogućio da se petkom metroom dođe do kraja grada, a odatle dalje, bez problema. Istina, ovo „bez problema“ je uslovno jer će biti potrebno mnogo novih zakona da se reguliše letenje – sadašnji propisi kojima se reguliše privatna avijacija veoma su komplikovani, zahtevaju tako mnogo dozvola, od dispečera do protivraketne odbrane, da čovek prosto izgubi volju za letenjem. Ali čak i kad to bude regulisano i eventualno se pređe na sistem koji vlada u svetu – da se prosto obavesti kontrola leta koja potom određuje slobodan put – ostaje da se reši još mnogo drugih problema. Svi piloti moraće da polažu vozački ispit, a avioni će posle svakih 100 sati leta ići na tehnički pregled, posle 1.100 sati menjaće im se motor, a čuvaće se u specijalnim hangarima...

A dok se sve to ne reguliše, u okolini Moskve već postoji nekoliko taksi-kompanija koje iznajmljuju helikoptere i lake avione, sa pilotom. Svi oni samo čekaju znak da počnu da organizuju prevoz od dače do kancelarije. U Moskvi će to, sasvim sigurno, biti biznis budućnosti.