Da li je Srbija odustala od nacionalne enciklopedije

Nedavno sam pročitao tekst gospodina Zorana V. Popovića, potpredsednika SANU, pod naslovom „Akademija mora da daje ’savete’ i kad je pitaju i kad je ne pitaju”, u kojem on, između ostalog, kaže da SANU „učestvuje u izradi Srpske enciklopedije”.

Nažalost, ja više nisam siguran da je to tačno. Naime, koliko je meni poznato, SANU je poslednji, treći tom ove enciklopedije objavila 2018. godine.

Koliko sam obavešten, Srbija je verovatno jedina evropska zemlja (s izuzetkom možda Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije i BiH), koja još nema svoju nacionalnu enciklopediju, tj. skup sveobuhvatnih znanja jednog naroda o njegovoj kulturi, umetnosti i naukama. Neko je lepo rekao: „Narod bez nacionalne enciklopedije je poput čoveka bez krštenice”.

SANU i Matica srpska su još 1990. godine pokrenule inicijativu da Srbija dobije nacionalnu enciklopediju, da bi Zakon o Srpskoj enciklopediji bio usvojen tek 2005. godine, s planom da u narednih deset godina – znači do 2015. godine – izađe ukupno deset tomova.

Negde sam pročitao da je Hrvatska radila na izradi nacionalne enciklopedije zaista samo deset godina (1999–2009), s izdatih 11 tomova, dok je Slovenija svoju nacionalnu enciklopediju radila u periodu od 1987. do 2002. i završila sa izdatih 16 tomova.

Ako bi Srbija ipak nastavila da radi na svojoj nacionalnoj enciklopediji, tempom kojim je to radila do sada, bojim se da bi kraj tog sizifovskog posla mogla da dočeka negde između 2040. i 2050. godine.

Mladen Obradović,
Beograd