Opkoljavanje Rusije

Ukrajina je trenutno neuralgična tačka oko koje se prelamaju interesi velikih sila, prevashodno Amerike i Rusije. Postavlja se pitanje koja je od navedenih strana u pravu, ako se izuzme Ukrajina, čiji su interesi nesumnjivi. Amerika je zaštitnik interesa zvanične Ukrajine, a Rusija nezvanični zaštitnik građana dela istočne Ukrajine, tačnije Donbasa i Donjecka. Krim je suvišno i potencirati, jer su zbog njega Rusiji zavedene dugotrajne sankcije kojima se ne nazire kraj.

Nije teško zaključiti čiji su argumenti jači. Prvo, Rusija je svetska sila, pa Amerika po rangu i veća svetska sila ne može dovlačiti svoje vojne snage i sredstva na granicu sa Rusijom. Ako bi to lagodno mogla, onda bi Rusija automatski izgubila epitet „velike sile”. Sadašnji suverenitet Ukrajine ne može niti sme da služi kao poligon za nagomilavanje vojnih sredstava koja su direktno usmerena prema Rusiji. Pritom Ukrajina to čini uz pomoć Amerike i obaveštava svetsku javnost da joj preti Rusija, koja svoje vojne snage premešta na svojoj teritoriji. Pretnje u međunarodnim odnosima odavno su izašle iz domena prava, jer se svetske sile ne obaziru čak ni na odluke međunarodnih sudova. Pravo koje nije moguće izvršiti u praksi gubi taj epitet i svojstvo i prelazi na teren tzv. naturalnih obligacija u poređenju s unutrašnjim pravom.

Naša je zamisao da odgonetnemo ko u tom trojstvu – Ukrajina, Rusija, Amerika – ima veće pravo, ko je ugrožen. A onaj ko je ugrožen ima pravo da se brani. Najzad, ima li Amerika ekskluzivno pravo da brani Ukrajinu na granicama Rusije?

Na prvom mestu su ugroženi oni građani koji se izjašnjavaju u prilog saradnji s Rusijom, a ne Amerikom. Ukrajina velikim koracima žuri da uđe u NATO, a Amerika joj daje javnu podršku i poručuje Rusiji da ne razmešta suviše svoje vojne snage na sopstvenoj teritoriji. Upravo zbog neslaganja sa zvaničnom politikom Ukrajine nastao je problem s građanima Krima i istočnog dela Ukrajine. Znamo kakvo je sada stanje u tom delu sveta. Imamo primireno ratno stanje između Ukrajine i delova teritorije sopstvene države koji su proruski orijentisani.

Ako Amerika ima pravo da krišom daje svaku vrstu podrške zvaničnom Kijevu, zašto onda Rusija nema pravo da daje moralnu i materijalnu pomoć onim građanima Ukrajine koji traže njenu pomoć? Ukrajina čini još jedan veliki prekršaj, jer priziva velike svetske sile na granice Rusije. To Rusija ne može da gleda zatvorenih očiju, pa protivpravno gomilanje snaga i ojačavanje Ukrajine protiv Rusije mora da izazove kontraefekat, koji je upravo sada na sceni. Rusija ima prirodno pravo da zaštiti svoje vitalne interese koji se tiču opstanka, pogotovu kad se druge države udružuju protiv same Rusije. Uvođenje ekonomskih sankcija upravo ima za cilj slabljenje Rusije da bi se na kraju u potpunosti porazila. Vojne snage razmeštene diljem Evrope, počev od Rumunije, Nemačke pa čak i u „Bondstilu” na Kosmetu, imaju za cilj stavljanje prsta u oko samoj Rusiji.

Provociranje i pomaganje ratova od strane velikih sila, gde se one ne legitimišu kao direktan učesnik, biće stalna pojava i u budućnosti, jer bi otvoreni sukob velikih sila značio kraj sveta i toga su one jako svesne. Zato će stalno preko trećih država potkopavati vitalne interese suprotne strane, a kad zatreba i vojnom silom protiv malih država pokazivati koliko im je stalo do ljudskih prava, posebno kad gađaju i civilne ciljeve i sve to smatraju kolateralnom štetom. Pritom svoja zlodela i sada opravdavaju opasnošću od izmišljenog genocida i time nam pokazuju da se ne kaju za stravične zločine počinjene čak i kasetnim bombama. Iz svega se jasno vidi da postoji nesumnjiva ugroženost interesa Rusije, koju zapadni svet opkoljava sa svih strana. Jednu po jednu državu Balkana polako uzimaju pod svoje okrilje stvarajući takve režime koji moraju da se odriču svog porekla, jezika, tradicije, vere i imena. Kada su ušli u to veliko grotlo sada nema povratka, niti novčane pomoći za vraćanje prispelih kredita.

Simo S. Stokić,
dipl. pravnik