Zatro se trag niškim vinima

Niš – Bela i crna vina „ružica”, „kalča”, „teodora”, „zona“, „stevan sinđelić“, „zlatna kap” i „klisura”, kao i razne vrste rakija, godinama su Poljoprivredno-industrijskom kombinatu „Niš“ i drugim ovdašnjim proizvođačima donosila medalje sa raznih poljoprivrednih sajmova „velike Jugoslavije”. I sve do sredine devedesetih, u vitrine PIK-a „Niš” slivala su se odličja, nakupilo ih se 70 zlatnih i oko 200 srebrnih.

Posrtanje ovog niškog proizvođača alkoholnih pića započelo je sredinom devedesetih, da bi od 2002. godine pad bio strmoglav. U ovom preduzeću, gde su pripremili kompletnu dokumentaciju za aukcijsku prodaju, od 500 radnika iz zlatnih vremena, ostalo je danas njih dvadesetak.

– Svi radnici su tužili PIK zbog neisplaćenih zarada, a neki su svoja potraživanja već naplatili od prodaje dela imovine firme. U ovom trenutku radnicima se duguje oko 100 miliona dinara. Mi koji smo ostali, pripremamo privatizaciju preduzeća – kaže za „Politiku“ vršilac dužnosti direktora Mitar Lalić koji je u PIK-u od 1981. godine.

Sve bi u postupku privatizacije išlo brže da se zbog „Rasadnika“, plantaže koja se nalazi sa desne strane puta od železničke rampe prema Niškoj Banji, nije dospelo do suda.

– Taj posed, koji je PIK-ov, neko je upisao na ime zadruge koja ne postoji – tvrdi Lalić.

I kad bi hteli, radnici PIK-a ne bi mogli da uđu ni u posed sada zatravljene plantaže u blizini Niške Banje. Reč je i o lokaciji „Lozni kamen“ o koju su se niški političari spotakli u aferi „Camparini“. Jedni su bili da se tu gradi sportsko-rekreativni i tržni centar, drugi, među kojima je bio i gradonačelnik Smiljko Kostić, nisu dali. U Nišu se sada često može čuti da je odbijanjem italijanskog investitora Mauricija Camparinija u leto 2005. stavljena tačka na razvoj grada.

Projekat PIK-a na Širokim padinama, iznad stadiona ženskog fudbalskog kluba „Mašinac“, bio je jedan od najzamašnijih poduhvata. Uređene su kaskade, a od 150 hektara trećina je pod vinovom lozom, na 20 hektara je zasad šljive, isto toliko je pod višnjom. Sve to je sada zapušteno.

PIK „Niš“ u Gornjem Matejevcu raspolaže jednim od najsavremenijih podruma za preradu grožđa. Podrum, kapaciteta od oko 1.200 vagona, ne radi. Zaustavljena je linija za primarnu preradu i finalizaciju, muljača kapaciteta od četiri vagona na sat, aspirator za izbacivanje peteljki, uređaji za stabilizaciju vina, destilerija. U vreme kada su radili svi kapaciteti, bilo je vina u rinfuzi i za vinarske kuće u Ljubljani, Zagrebu, Mariboru, Rijeci.

– Naše propadanje započelo je nakon što je država dozvolila slobodan uvoz vina i rakije. Zarada se tako slivala u džepove tajkuna, a domaći proizvođači su potpuno zanemareni. Vino se danas proizvodi po neuslovnim privatnim podrumima i garažama – ističe Lalić.

PIK „Niš“ nije usamljen slučaj. Već dugo se ni za podrume u Sićevu ne čuje. Tamošnjoj zadruzi, koja je nekada bila sinonim za poljoprivrednu proizvodnju i čuvena po svojim vinima i drugim alkoholnim pićima, takođe se zatro trag.