Blagotvorni maslačak
(Фотографије Пиксабеј)
Kada pomislite na maslačak, sigurno nećete razmišljati o jednoj upornoj korovskoj biljci (Taraxacum officinale), već o biljci koja vas vraća u detinjstvo. Svoju rasprostranjenost maslačak duguje tome što se raznosi vetrom i može se naći bukvalno svuda. Njegovi žuti cvetovi ulepšavaju livade i pašnjake, parkove i staze koje vode pored njih.
Maslačak se koristi u ishrani, ali je takođe u narodnoj medicini našao primenu kao lekovita biljka. Koristi se gotovo svaki deo biljke: koren sa listovima, kao i cvetovi i stabljika.
Vreme kada se maslačak (cvetovi) sakuplja upravo je u toku – od aprila do kraja maja. Listovi se beru pre cvetanja, a koren u rano proleće i ranu jesen. Mladi, prolećni listovi maslačka obiluju vitaminima i mineralima i ukusni su, za razliku od jesenjih koji znaju da budu gorki i teško padaju na stomak.
Maslačak je biljka koja obiluje kalijumom, inulinom, eteričnim uljima i drugim biološki korisnim supstancama neophodnim za dobro zdravlje. Listovi maslačka sadrže oko 17 odsto vitamina Ce i oko 3 procenta gvožđa, što je znatno više u poređenju sa spanaćem. Pored toga, maslačak sadrži i vitamine A, E, vitamine Be kompleksa, organske kiseline, kalijum, kalcijum, cink, natrijum, mangan, bakar i magnezijum.
U ishrani se najviše koristi list maslačka, koji deluje i diuretički, dakle, podstiče izlučivanje tečnosti. Podstiče metabolizam, što je naročito važno kod dijeta i baš kao i koren potpomaže čišćenje krvi od toksina. Zbog brojnih nutritivno vrednih fitohemikalija koje sadrži, lišće maslačka se preporučuje u ishrani trudnica i žena u postmenopauzi, najbolje u obliku salata. Salata od maslačka se pravi od sasvim mladih listova koji su ubrani daleko od zagađenih područja i to, naravno, pre cvetanja biljke.
Priprema: Umutite jaja, dodajte začine, vlašac i polovinu iseckanih listova maslačka. Ostatak maslačka propržite na malo ulja. Ispržite omlet, a pri kraju dodajte proprženi maslačak odozgo i poklopite. Mera je dovoljna za jednu osobu.
Čaj od maslačka dobar je i protiv depresije, infekcije urinarnog trakta, dispepsije i gubitka apetita. U narodu se još koristi i kao lekovito sredstvo protiv šećerne bolesti, šuljeva, reume, gihta i ekcema i drugih kožnih bolesti.
Novija istraživanja idu u smeru da je maslačak lekovit i u lečenju kancera i regulisanju nivoa šećera u krvi. Kao i za sve drugo i u konzumiranju maslačka treba biti umeren, jer preterana upotreba može dovesti do stomačnih tegoba, osipa na koži, dijareje i drugih problema.
Koren pored toga ima ulogu u lečenju bolesti jetre, dakle, žutice, ciroze i hepatitisa, a takođe potpomaže varenje i smanjuje verovatnoću dobijanja kamena u žučnoj kesi. U manjoj meri koren maslačka je i laksativ, pa se u terapiji zatvora (opstipacije) koristi i čaj od maslačka. Od maslačka se prave i sirupi protiv kašlja.
Bilo da se jede u salatama ili pije kao čaj, maslačak je blagotvorna biljka, pa mu dajte šansu, ako već niste.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com