Svima najvažnija borba za klikove

Teško je pretpostaviti da je Džek Dorsi, aj-ti preduzetnik, s proleća 2006. godine, kada je prvi put tvitnuo, mislio da će posle decenije i po njegovo tehnološko čudo biti globalno poznato i nadasve uticajno. –Upravo postavljam svoj prvi tvit – bila je prva rečenica poslata u etar mreže mikrobloga koja je u početku bila limitirana na objave do 140 karaktera.

Još manje je mogao da sanja da će „Tviter” za obraćanje vernicima lično koristiti papa ili prvi crni američki predsednik Barak Obama, koji posle dva mandata ima više od 130 miliona pratilaca na svom nalogu.

Prethodnih dana „Tviter” je obeležio 15. rođendan. Narednog februara planetu očekuje proslava punoletstva „Fejsbuka”.

Borba za publiku

Istraživanja pokazuju da sve više provodimo vreme na društvenim mrežama i da se preko njih ljudi informišu. Gde su u savremenom svetu tradicionalni mediji?

Da li su zbog mogućnosti da svako može da „okači” sliku, objavi nešto na „Tviteru” i drugim mrežama, novine, televizija i radio stanica postali kandidati za muzej žurnalistike, pitali smo dr Marka Nedeljkovića, asistenta na novinarskim predmetima na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

– Društvene mreže i tradicionalni mediji nisu i nikada neće biti isto, ali jesu konkurencija. Najbolji dokaz za to je podatak da se tri četvrtine građana Srbije često ili redovno informiše preko društvenih mreža. Za sve veći broj njih, posebno mladih, one su primarni izvor informisanja, pokazuju različita istraživanja – ukazuje dr Nedeljković.

On, međutim, ukazuje da za takvo stanje ne smemo upirati prstom samo u globalno popularne platforme:

– Previđamo, kada se govori o ovoj temi, da su mediji najodgovorniji za takvo stanje. Ogromna većina njih po sadržaju liči upravo na društvene mreže, a ne na medije u tradicionalnom smislu. Razlog je jednostavan. Većini redakcija najbitniji ciljevi više nisu kredibilitet i pouzdanost, već popularnost sadržaja, broj klikova, što je bazični princip kojim se vode društvene mreže.

Nedeljković smatra da su mediji od društvenih mreža stvorili sebi konkurenciju, onog trenutka kada im je borba za posete, klikove, postala bitnija od borbe za poverenje publike.

– U takvim okolnostima ne iznenađuje što se građani sve više oslanjaju na društvene mreže, jer su u većinu medija odavno izgubili poverenje.

Da se umesto pred televizorom, s novinama u rukama, vesti čitaju danas na ekranima mobilnih telefona ilustruju i podaci istraživanja o informisanju poslovne javnosti koje je nedavno sprovela agencija „Čepter for”. Više od polovine ispitanika – 58 procenata reklo je da su im prvi izvor informisanja onlajn portali, a 37 odsto ispitanika informiše se preko društvenih mreža. Nešto više od petine – 23 procenta navelo je televizije s nacionalnim frekvencijama, a samo sedam procenata učesnika istraživanja o dešavanjima u zemlji i svetu saznaje iz novina, dnevnih i periodičnih štampanih izdanja.

Nameće se pitanje da li smo svedoci tranzicije klasičnih medija u nove forme a da toga nismo svesni?

– Svi mediji će postati digitalni ili će polako nestajati, tu više nema dileme. Ali, to ne znači da se suština novinarstva menja. Štaviše, dolazi vreme kada će mediji koji budu nudili kvalitetan i pouzdan sadržaj imati najveće šanse za uspeh. S tim što će sadržaj morati da kreiraju u multimedijalnim formama – objašnjava dr Marko Nedeljković.

Koliko je primamljivo da se „prelistava” „Tviter”, „Fejsbuk”, „Instagram” pokazuje i podatak iz pomenutog istraživanja: tri četvrtine ispitanika svakodnevno koristi ove mreže. Najveći broj njih troši od jedan do dva časa, 30 procenata dnevno provede od dva do tri sata na društvenim mrežama, dok jedna petina više od tri sata svakoga dana.

Ako ste u ovoj poslednjoj grupi, to je na godišnjem nivou jednako 136 radnih dana, sa satnicom od osam časova.

Kritička procena sadržaja

Sami osnivači mreža, poput Džeka Dorsija ili Marka Zakerberga, kada su postavljali platforme nisu imali ideju da će se ljudi informisati na njima. – To nije bio cilj njihovog pokretanja – podseća naš sagovornik.

Ako se neko informiše, na primer, o vakcinaciji, izborima, ekonomskim temama na „Fejsbuku”, „Tviteru”, „Instagramu”, onda je pitanje koliku cenu će da plati.

Novo istraživanje Rojtersovog instituta za studije novinarstva pokazuje da 40 procenata korisnika interneta, na globalnom nivou, strahuje od dezinformacija i lažnih vesti s društvenih mreža i smatra da su najnepouzdaniji izvor. – Ne znači da društvene mreže ne mogu biti korisne, ali je neophodno znanje i kritičko vrednovanje onog što se plasira i širi na njima. Danas je veoma mali broj takvih korisnika u svetu i kod nas – ukazuje Nedeljković.

Kanal političkog oglašavanja

„Tviter” je odavno relevantan kanal političkog oglašavanja. Pojedini analitičari tvrde da se politička, tehnološka revolucija dogodila u osvit izbora za predsednika SAD prvog Afroamerikanca Baraka Obame i da je pobedio zahvaljujući uspešnim kampanjama na „Tviteru” i drugim društvenim mrežama.

Koliko je važno šta se tvituje pokazala je i nedavna epizoda. Ukinut je nalog Donalda Trampa, posle nemira na Kapitol Hilu u Vašingtonu, jer je kompanija procenila da on krši interne uslove korišćenja. Da li će revidirati tu odluku, ostaje da se vidi. U međuvremenu je Vrhovni sud SAD poništio odluku Saveznog apelacionog suda da je „skidanje” neistomišljenika sa svog naloga povreda Ustava i da „Tviter” nije morao da ukine Trampov nalog. Da li je onda time kompanija iz Silicijumske doline odlukom da mu ukine nalog pokazala da je iznad najvažnijeg pravnog akta?

Moderna forma saopštenja

I političari u Srbiji nisu imuni na polemiku s uticajnim tviterašima, aktivno koriste mreže za promociju svojih programa, ideologija.

– Objave političara na društvenim mrežama su samo moderna forma klasičnih saopštenja. Iz političke perspektive koriste ih kao novi kanal za plasiranje političkog pi-ara. Ako se zna da većina građana provodi više vremena na mrežama nego uz tradicionalne medije, onda je jasno zašto su postale tako bitne za dolazak do potencijalnih birača. Objave političara na društvenim mrežama postale su udarne vesti u mejstrim medijima. I to ne samo objave na „Tviteru” već sve češće i na „Instagramu”. Ako „Tiktok” nastavi da raste trenutnim intenzitetom, pitanje je samo trenutka kada će političari zakoračiti i u taj prostor, jer se oni uvek kreću tamo gde je njihova publika – smatra Marko Nedeljković.

Negovanje publike

– Mnogi misle da nove medijske forme nužno znače pad kvaliteta, ali to nije tačno. Važno je podsetiti da su mediji najveću grešku u protekloj deceniji napravili kada su opčinjeni ekspanzijom društvenih mreža poverovali da će im rast poseta na onlajn izdanju automatski doneti rast prihoda od oglašivača. Ispostavilo se da je to veliki promašaj. Mediji su zbog takvog usmerenja zapostavili poverenje publike, a za oglašivače su uprkos rastu poseta postajali manje atraktivni. I to je veliki paradoks. Mediji su sami odlučili da se takmiče s društvenim mrežama, a u tom nadmetanju u startu su bili osuđeni na poraz. Ne treba bolji dokaz za to od podatka istraživačke kompanije „Imarketer” da samo „Gugl” i „Fejsbuk” od digitalnog oglašavanja zarade više nego sve preostale medijske kompanije na svetu zajedno. Zato ozbiljni mediji nikada ne treba da zaborave da će njihov uspeh u budućnosti pre svega zavisiti od poverenja publike. Kada to poverenje povrate, moći će adekvatno i da naplate svoj sadržaj – ističe Nedeljković.