Izgubljeni u Evropi

Mnoga izbeglička deca na kraju svog mučnog putovanja ne postanu ljudi, već brojevi. Uspevaju bezbedno da pređu dug put i prežive opasne zamke kako bi se domogla Evrope, u kojoj, umesto da nađu utočište – nestaju. Policijske kontrole nalaze se na svim graničnim prelazima, i ne samo tamo, a više od 18.000 mališana vode se kao nestali u Evropi, i to samo u poslednje tri godine. Institucije evropskih država ne znaju gde su, niti šta se sa njima zbilo. Znaju samo da su ona koja su živa verovatno u velikoj opasnosti, umesto napokon zbrinuta u sigurnoj luci. Deca izbeglica i migranata bez pratnje, te razdvojeni mališani, predstavljaju jednu od najugroženijih grupa, jer su izložena velikom riziku da budu zlostavljana, eksploatisana, da se njima trguje, da su zanemarena, diskriminisana, seksualno uznemiravana.

Novinarska grupa „Izgubljeni u Evropi” („Lost in Europe”), koja se bavi ovom temom, smatra da je verovatno nestalo daleko više od predstavljenog broja njih koji su se domogli Evrope kao „maloletne izbeglice bez pratnje”, a za koje su bile nadležne institucije evropskih zemalja. Među državama postoje znatne razlike u obradi podataka. Recimo, Francuska, Danska i Rumunija ne prikupljaju informacije ove vrste, a Bugarska ne pravi razliku između maloletnika koji dolaze sa starateljima i onih koji se pojavljuju sami. Stoga reporteri londonskog „Gardijana”, holandskog servisa VPRO, nemačkog RBB i drugih medija koji čine ovu grupu istraživača, s razlogom veruju da je stvarno stanje zapravo daleko strašnije. Njihovo mišljenje deli predstavnica međunarodne organizacije za dečja prava ECPAT Verena Kek, koja kritikuje EU jer se ne bavi ovim problemom udruženo i jer ne postoji centralni registar nestalih.

Situaciji na težini dodatno daje činjenica da je reč o deci i mladima, pa posledice mogu biti fatalne, što u nekim slučajevima i jesu, jer su maloletnici neretko izrabljivani. Pritom, kako ne postoji adekvatan registar, te niko za mnoge ne zna da su nestali, niko ih i ne traži.

Poznat je slučaj vijetnamske devojčice nestale iz nemačkog državnog doma za decu, koju je policija slučajno pronašla. Kada su tokom racije pretresli stan u Berlinu policajci su otkrili da devojčica živi s parom iz Vijetnama koji se bavio ilegalnom prodajom droge i cigareta. Oni su ovo dete prisiljavali da radi i da dostavlja kupcima narkotike.

Osim maloletnika iz Vijetnama, u Evropi su izgubljena i deca iz Avganistana, Maroka, Alžira, Sirije, Somalije, Tunisa, Egipta, od kojih neka nisu ni zavedena u registrima. Izostanak pouzdanih podataka je skandalozan, a takve rupe u sistemu zloupotrebljavaju kriminalne organizacije na koje je upozoravao Europol. Te grupe vrebaju i iskorišćavaju decu koja spas od rata i teških uslova života traže u Evropi. Primer su vijetnamske bande, koje ponajviše operišu u Nemačkoj.

Vijetnamska devojčica pronađena je živa u Berlinu, za razliku od 39 Vijetnamaca pronađenih 2019. godine u hladnjači nadomak Londona. Kamion je iz Belgije prevozio ove ljude, među kojima su bila i dva nastradala dečaka koji su svega desetak dana pre ove tragedije pobegli iz doma u Holandiji.

U dom ih je dovela policija, koja ih je pronašla u drugom kamionu koji je izbeglice prevozio iz Kelna.

Samo je nedavno egipatska vojska uništila nekoliko tunela na granici s Gazom i sprečila ulazak u zemlju gotovo 3.000 neprijavljenih migranata. Egipat je jedna od onih zemalja koje migranti zbog geografskog položaja koriste kao tranzitnu tačku preko koje mogu doći do neke od evropskih država, pogotovu u Grčku, Italiju i Francusku.