Privatni vid nezavisnosti

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, jula – Darlin Eskalante (25) postala je „mis” ovdašnjeg nacionalnog praznika Dana nezavisnosti, iako još nije stekla – ličnu, privatnu nezavisnost. Trijumfovala je na takmičenju zatvorenica, žena na uslovnoj slobodi i onih kojima je potrebna pomoć za resocijalizaciju.

Ni ona ni njene konkurentkinje nisu se prikazivale u bikinijima, jer je konkurs upriličen, u losanđeleskoj specijalnoj ustanovi, da bi do izražaja došla – potisnuta unutrašnja lepota, kroz ispovesti o borbi za ličnu nezavisnost. „Za mene nezavisnost znači raskidanje s ciklusom od tri generacije zatvorenika, tri generacije narkomanije, napuštanje ganga, da se lično presaberem i da živim s svojom decom”, rekla je, uz ostalo, u svom eseju koji joj je doneo pobedničku krunu i izmamio suze prvo u publici, a potom i njoj, koju čeka nastavak tretmana za oslobađanje od droge…

Nije „samoubilački pakt”

Na manje drastičan način, naravno, povodom Dana nezavisnosti, 4. jula, presabirali su se i mnogi Amerikanci sređenih života. Koliko su ostvareni ideali izraženi pre 232 godine, da li ih i sada uvažavamo, koliko smo zaista kolektivno i lično nezavisni, a koliko smo zajedno i pojedinačno zapali u nove vrste zavisnosti, pitanja su na koja su traženi odgovori, javno i privatno, uz neizbežne vatromete i roštiljijade.

Jednodušnosti nema, pri tom, što je znak da je stanje duha – normalno. Ali okolnosti nisu baš „normalne”.

Ankete pokazuju da većina Amerikanaca smatra da im se zemlja „kreće u pogrešnom pravcu”, da je poljuljana vera u „američki san” (da svako pokolenje živi bolje od roditelja), da je imidž ovdašnje države u svetu „pao na vrlo niske grane”. Žale se i da im je ovaj 4. jul bio u znaku druge, mučne, četvorke, jer je cena benzina premašila iznos od četiri dolara za galon (3,8 litara), što povezuju i s „povećanom zavisnošću od uvoza energenata s Bliskog istoka” čija su tumbanja povećana i ovdašnjom invazijom na Irak…

Mnogi su zabrinuti i zbog situacije u kojoj se, u ime pojačanih mera protiv terorizma, sužavaju građanske slobode, na kojima se zasnivao ovdašnji prosperitet. Ustav „nije samoubilački pakt”, izreka je jednog od davnih sudija Vrhovnog suda, kojim je pravdano odstupanje vlasti od odredaba najviše pravnog akta, zarad „prekih potreba” da se „zavede red” – a čiju sadašnju, neozvaničenu primenu, kritikuje komentatorka „Los Anđeles tajmsa” Rosa Bruks. Prihvatajući, iz drugih razloga, formulaciju da ustav „nije samoubilački pakt”, ona podseća da su „očevi nacije” i mnogi potonji lideri bili spremni i na ratove i na svoje i nacionalno samožrtvovanje svake vrste, da bi ostvarili neprikosnovenost ljudskih prava, a da sada „neki Amerikanci”, pogotovu oni u Beloj kući, gotovo sa zadovoljstvom odbacuju tu dragocenu vrednost zarad nacionalne bezbednosti. Ponekad se pitam da li bi se utemeljivači SAD i borili za nezavisnost da su predvideli sadašnje ponašanje sunarodnika, dodaje autorka.        

U temelje Amerike ugrađene su ideje „neuporedive posvećenosti ličnoj slobodi i dostojanstvu pojedinca”, podsetio je u „Njujork tajmsu” čikaški profesor prava Džefri Stoun. Ali, nastavlja, vremenom smo „potamneli taj sjaj, progoneći neistomišljenike, zatvarajući nevine, primenjujući torturu, upadajući u privatnosti”. Pa predlaže: da svom mnogobrojnom savetničkom okruženju, šef države pridoda i novog savetnika – za građanske slobode.

Komentator „Vašington posta” Dejvid Broder uverava, međutim, da još od 1974. nije zabrinut za stanje osnovnih opredeljenja Amerikanaca. Podseća, naime, kako su smogli snage da prinude tadašnjeg lidera Ričarda Niksona na ostavku, zbog kriminalnog prisluškivanja političkih rivala, i time dokazali da „u ovoj zemlji niko, pa ni predsednik, ne može da bude iznad zakona”. „Vašington tajmsu”, bliskom vladajućim krugovima konzervativističkih republikanaca, čini se, pak, da se nagoveštavaju pogoršanja situacije u vidu – demokratskog predsedničkog kandidata Baraka Obame. Prebacuje mu da bi „od Amerike napravio reprizu Kanade”. Ukratko, čikaški senator je „mirotvoran” kao ovdašnji severni sused, ali prenebregava da „Kanađani mogu da budu ‘golubovi’ zato što ih američki ‘jastrebovi’ štite”.

U uvodniku tog lista se takođe sugeriše kako je Kanada „ljubaznija, mekša i liberalnija” i da je „voljenija u svetu” od Amerike, ali da je u njoj „manje slobode, mogućnosti, konkurencije i dinamičnosti”. Obama bi, zaključuje uvodničar, bio dobar lider za takvu zemlju „kolektivizma i komfora”, a ne za SAD…

Raste cena neopredeljenih

Istraživanja javnog mnjenja ukazuju, međutim, da je Obama zasad u prednosti nad republikanskim suparnikom Džonom Mekejnom. Doduše, ne tolikoj da ne bi mario za posebnu vrstu nezavisnosti – birača.

U partijski prilično postojano podeljenoj zemlji, sve više su na ceni oni koji su još neopredeljeni. Biće – jezičak na vagi koji će odlučiti da li će Amerika dobiti prvog crnca za predsednika ili dosad najstarijeg šefa države u prvom mandatu.

U tom talasu privatne i biračke nezavisnosti je i graditelj mostova sa Floride Dejvid Donovan (31). Ne sviđa mu se, izjavio je Asošijeted presu, Mekejnova spoljna politika, a ni Obamina težnja za veću kontrolu ličnog naoružanja građana. Kaže kako nekad uhvati sebe u mislima da bi „najradije glasao za Mikija Mausa”.

Moraće, reklo bi se, da „poradi na sebi”. Možda čak i koliko Darlin Eskalante. Jer, i on treba da stekne privatnu nezavisnost – od privida da je politika kao „Diznilend”.