„Koka-kola" i svetski poredak
U političkom sudaru Istoka i Zapada čuje se da jednima smeta agresivna vojna uloga Rusije i ekonomska ekspanzija Kine, a drugima nametanje vlastitih pravila. Novi kurs diplomatije američkog predsednika Džozefa Bajdena bazira se na zadržavanju dominantne uloge i oživljavanju ideje američkih demokrata o svetu zasnovanom na pravilima i gotovoj strukturi izgrađenoj jednom zasvagda.
POBUNA ISTOKA: Ojačani Istok, međutim, ne pristaje više na tu ulogu. Ministar spoljnih poslova Kine Vang Đi, posle nedavnog diplomatskog sudara sa Amerikancima na samitu na Aljasci, sada je doslovno upozorio da SAD ne mogu primorati ceo svet da bude istog ukusa – „demokratija nije koka-kola”. Tokom video-konferencije sa predstavnicima američkog Saveta za spoljne odnose rekao je da nijedna sila ne može poreći put kojim su krenule druge zemlje i da nijedna zemlja neće promeniti sopstveni sistem u skladu sa sviđanjima ili nesviđanjima drugih. Ne mora se biti sinofil da bismo se saglasili da Kina zaista ne usvaja strane modele, ne izvozi ideologiju i ne zahteva od drugih zemalja da kopiraju njene metode.
Slikovita metafora sa koka-kokolom, čiji tajni sastojak čuvaju SAD i proizvode sirup koji u celom svetu ima isti ukus – pokazuje da države koje slede vlastite nacionalne interese imaju pravo da im se ne dopada taj ukus i da ne moraju da ga prihvate, jer se svet ne sastoji od jedne kulture i jednog modela.
Poziv SAD da ojačaju svetski poredak zasnovan na „pravilima” udario je o tvrdo tlo Istoka, a kineski ministar je konstatovao da je očigledan problem ako ta pravila nameće samo jedan broj zapadnih zemalja. Ako ta pravila nameće u ovom slučaju samo 12 odsto ljudi na planeti ostatku populacije – onda ona ne mogu postati univerzalna.
MALE MERKELOVE: Pobunili su se Iran, Rusija, Sirija... Protiv sebe oni imaju blok koji ujedinjuje čak i neodlučne. Podela na autoritarne i demokratske režime više ne igra nikakvu ulogu i sve je manje država koje pod tim kolonijalnim prtiskom pristaju da se odreknu svojih interesa. Evropska unija se nalazi u iznudici: nema jedinstvenu spoljnu politiku – nisu svi jednako raspoloženi da zarate sa Iranom, Rusijom ili Kinom. Nema ni jedinstvenu odbrambenu politiku: „nova Evropa” je spremna da ustupi teritoriju, novac i suverenitet kako bi omogućila NATO-u da ih brani od navodne invazije neprijatelja s Istoka. Nisu ni sve članice spremne da krenu u vraćanje ruskih diplomata, barem ne u meri koja se od njih zahteva. Nisu sve spremne ni da se odreknu svog ekonomskog interesa i da zaustave „Severni tok 2”, odbace trgovinu s Kinom ili zaoštre odnose s Turskom. Jednostavno, postalo je nemoguće pomiriti evropske i nacionalne interese među članicama EU.
Evropski parlament je predložio da EU mora da ima svoju diplomatsku akademiju koja bi pripremala i približavala buduće lidere zajedničkim vrednostima i interesima EU. Funkcionisanje evropske spoljnopolitičke službe pokazalo se kao slaba tačka EU, jer ne razmišljaju svi lideri na isti način i ne govore svi jednim glasom. Portal „Evroaktiv” je preneo reči jednog neimenovanog diplomate u Briselu: „Imamo previše malih Merkelovih, Makrona i Orbana koji lutaju hodnicima spoljnopolitičke službe”.
NEPOŽELjNI: Ta razjedinjenost se pokazala i na primeru proterivanja ruskih diplomata. Prvo su to učinile SAD, a potom Češka, Slovačka, Letonija, Litvanija, Estonija. Ostale, uključujući i Mađarsku kao članicu Višegradske grupe – nisu. Ne može se oteti utisku da je Češka to zaista učinila pod „pritiskom koji se nije mogao odbiti”. Rusija je odgovorila nerecipročnim merama, što je novina u odnosu na proglašavanje diplomata nepoželjnim iz 2018. zbog „slučaja Skripalj”. Dakle, preduzela je ofanzivni korak. Putin je potpisao ukaz o protivmerama protiv neprijateljskih zemalja, ali je, s druge strane, naredio povlačenje ruskih vojnih snaga sa zapadne granice prema Ukrajini. Završena je i masovna vojna vežba na Krimu. Američki ambasador je iz Moskve pozvan u Vašington, a Volodimir Zelenski je odbio Putinov poziv na razgovore u Moskvu, kao što je ruski predsednik odbio da dođe u Donbas. Čekamo.