Vlasti Federacije proteruju Srbe i iz katastra

Sarajevo – Usklađivanje zemljišnih knjiga u Federaciji BiH (FBiH), započeto još 2014. godine u okviru projekta Svetske banke, novi je udar na imovinu Srba koji su nekada živeli na prostoru tog entiteta. Zbog te, takozvane harmonizacije podataka, koja se obavlja na krajnje netransparentan način, većina Srba, bez obzira što su stvarni nosioci prava, mogla bi da ostane bez imovine u FBiH, nasleđene od svojih dedova. Takvih primera već ima mnogo.

Proces usklađivanja zemljišnih knjiga provodi se i u Republici Srpskoj, s tom razlikom da se odvija bez ikakvih zastoja i problema. U proteklih sedam godina Republičkoj upravi za geodetske i imovinsko-pravne poslove (RUGIPP) „nije se žalio nijedan upisani vlasnik da mu je nezakonito oduzeta imovina i prepisana nekom drugom”. Samo na slanje poziva svakom od njih (to se odnosi i na Bošnjake) – „kako bi mogli da zaštite svoja prava i da, ukoliko postoji pravni osnov, budu upisani u novoj evidenciji – do sada je potrošeno oko milion evra”.

Suštinski  problem u FBiH, iz koga proističu i svi drugi, jeste to da se kompletan postupak harmonizacije između katastra i zemljišnih knjiga završava bez znanja Srba. Iako su nosioci prava na nekretninu, njima se ne upućuju pismeni pozivi, tako da većina njih i ne zna da se nad njihovom zaostalom imovinom ili posedom provodi bilo kakav upravni ili sudski postupak. Obaveštenja o tome objavljuju se samo u Službenom glasniku FBiH, ili u jednim dnevnim novinama, najčešće „Avazu”. Slična, ako ne i ista metoda, primenjuje se i u Hrvatskoj.

Zbog ozbiljnosti situacije i posledica, evidentno, smišljenog načina izvlašćivanja iz zemljišnih knjiga vekovnih vlasnika i posednika, Vlada Republike Srpske otvorila je šest kancelarija za stručnu pravnu pomoć izbeglim i raseljenim licima iz FBiH. Tu pomoć do sada je već zatražilo 3.800 Srba čija je nepokretna imovina jednostavno nestala u tom  nakaradnom i nedemokratskom procesu „sređivanja” novih zemljišnih knjiga.

Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH, koji je i zamenik koordinatora za rad kancelarija, kaže kako su srpske parcele, jednostavno, nestajale negde na relaciji između katastra i gruntovnice. Stoga on smatra da je od izuzetne važnosti da se Srbi koji imaju imovinu na teritoriji FBiH, bez obzira na to gde trenutno žive, čim pre jave, jer će u protivnom ostati bez te imovine.

„U zabludi su svi oni koji misle da je njihova parcela upisana u neku evidenciju, katastar i da je njihovo ime tamo za sva vremena. To ime  može začas da se promeni”,  rekao je Radanović za „Politiku”, istakavši da se svi koji bi želeli uvid u vlasničko stanje svoje dedovine mogu javiti u jednu od kancelarija, ukoliko im je potrebna i stručna pravna pomoć. Naš cilj je, kaže on, da „dođemo do svakog Srbina” i ukažemo mu na problem koji postoji, vezano za vlasničko stanje njegove dedovine.

Do poslednjih ratnih dešavanja u BiH na prostoru današnje Federacije  živelo je 541.000 Srba (danas ih ima oko 55.000), od kojih se njih oko 400.000 i dan-danas bavi različitim pitanjima zaštite prava u tom entitetu, a jedno od njih je i pitanje imovine. Prema podacima popisa iz 1991. godine,  čak 32 odsto sadašnje Federacije BiH bila je većinski srpska teritorija, jer su Srbi živeli u ruralnim područjima.

Nedavno je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, govoreći o proterivanju oko 150.000 Srba iz Sarajeva, podsetio da su oni na širem području tog grada imali imovinu vrednu famoznih 50 milijardi konvertibilnih maraka (oko 25 milijardi evra). Pomenuo je, između ostalog,  stanove u vlasništvu Srba koje su oni, kako je rekao, „prodavali budzašto”. Neki od proteranih sarajevskih Srba, napomenuo je Dodik, još uvek pokušavaju da vrate u vlasništvo stan koji su otkupili pre ratnih zbivanja, a koji na nezakonit način godinama koristi neko drugi.