Maduro „namiguje" Beloj kući

Prihvatanjem humanitarne pomoći, koju je godinama odbijao pod izgovorom da iza toga stoji prikriveni pokušaj SAD da sruše njegov režim, Nikolas Maduro je počeo da „namiguje” Bajdenovoj administraciji. Ali američki predsednik za sada oprezno vaga da li da ublaži Trampove sankcije Venecueli, bojeći se političke reakcije Floride, kojom vladaju republikanci zahvaljujući glasovima doseljenika iz Latinske Amerike.

Od Zapada izolovani i nepriznati venecuelanski predsednik potpisao je ugovor sa Svetskim programom za hranu UN, koji će omogućiti školski obrok za 1,5 miliona dece u zemlji koja se zbog embarga na izvoz nafte suočava s rastućim problemom gladi. Madurova vlada napravila je još jedan iskorak u saradnji s agencijama UN. Karakas se sa 64 miliona dolara pridružio i međunarodnom mehanizmu za nabavku cepiva „Kovaks”, iako je dobio jedan broj vakcina iz Rusije i Kine.

Zbog pandemije koja uzima danak predstavnici vlasti sastali su se s norveškim diplomatama i obećali da će sarađivati s opozicijom Huana Gvaida, koju podržavaju SAD, kako bi u što kraćem vakcinisali što veći broj građana Venecuele.

Ovi nagoveštaji promene političke klime u Venecueli registrovani su i u Vašingtonu. Početkom sedmice održan je sastanak američke administracije, kojem je prisustvovala i zamenica državnog sekretara Vendi Šerman i na kojem je, kako se nezvanično saznaje, razmatrana mogućnost podrške neizvesnom pokušaju političkog dijaloga između Madura i njegovih političkih protivnika. Stejt department nije hteo da komentariše sastanak, ali je portparol kancelarije za zapadnu hemisferu poručio da SAD pozdravljaju napore da se ublaži patnja naroda Venecuele i efikasnom međunarodnom saradnjom zaustavi humanitarna kriza.

Čini se da socijalistički lider još nije uspeo dovoljno da impresionira Vašington ne bi li popustio stisak sve pogubnijih sankcija. Državni sekretar Entoni Blinken i dalje Madura opisuje kao brutalnog diktatora i obećava da će i dalje kao pravog vođu Venecuele priznavati lidera opozicije Huana Gvaida, koga kao legitimnog predsednika Venecuele podržava više od 50 država.

Da li će Bajdenova administracija i dalje slediti Trampovu politiku „maksimalnog pritiska”, čiji je cilj smena Madura, ili će popustiti videće se uskoro, na primeru „Ševrona”. SAD moraju do juna da odluče da li će ovoj kompaniji dozvoliti da nastavi s ograničenim bušenjem i isporukom nafte. Ako se to dogodi biće to i potencijalni spas za Madura, koji vapi za svakim dolarom, jer je proizvodnja nafte pala na najniži nivo od 1930. godine.

„Svi ovi potezi ukazuju na to da Maduro pokušava da privuče pažnju Vašingtona. Pitanje je da li je Bela kuća spremna da se posveti punopravnoj strategiji pregovora ili će i dalje nastaviti da deluje na isti način”, kaže Džefri Remzi, posmatrač Venecuele u vašingtonskoj kancelariji za Latinsku Ameriku, za agenciju AP.

Prethodni pokušaji dijaloga u politički podeljenoj zemlji nisu uspeli i na kraju su kao rezultat dali još jačeg Madura, koji se oslanja na podršku vojske, ali i Irana, Kine i Rusije.

Politička avantura s Huanom Gvaidom, koji se uz podršku SAD početkom 2019. proglasio za privremenog predsednika, nije dala rezultate. Maduro je zacementirao vlast pobedom na parlamentarnim izborima u decembru prošle godine, koje su bojkotovale vodeće opozicione stranke.

Eliot Abrams, Trampov specijalni izaslanik za Venecuelu i Iran, poručuje da nema razloga verovati Maduru, jer nije poštovao prošlogodišnje sporazume sa Svetskom zdravstvenom organizacijom u borbi protiv pandemije.

„Ako će SAD u bilo kojem trenutku da se angažuju, to bi trebalo da se uradi samo u kontekstu ozbiljnih pregovora između režima i opozicije, kako bi ti pregovori uspeli”, kaže Abrams, sada saradnik u Savetu za spoljne odnose.

U napore da se vlast i opozicija prinude da sednu za isti sto uključuje se i Sveta stolica. Narednih dana u Venecuelu dolazi državni sekretar Vatikana Pjetro Parolin. Iako katolički kardinal „formalno” dolazi u Karakas povodom beatifikacije Hozea Gregorija Hernandeza, u narodu poznatog kao „lekara siromašnih”, posmatrači to tumače kao pripremu terena za početak pregovora vlasti i opozicije. Za neformalnog posrednika Parolina kvalifikuje to što je bio ambasador Vatikana u Karakasu i odlično poznaje političke prilike u zemlji koja se nalazi u dubokoj humanitarnoj i političkoj krizi.