Povratak iz tišine korone

Mik Džeger (77), legendarni vođa „Rolingstonsa”, rešio je da udari sopstveni pečat na izlazak iz „utamničenja” u kojem su se, zbog pandemije, našli njegovi zemljaci, sledbenici ostrvskog kraljevskog visočanstva, ali i ljudi širom naše planete. „Ako pokušavaš da stvoriš neku kompoziciju, okači me na ’Zum’. Previše buljenja u televizor upropašćava mi mozak”, poručuje Džeger u pesmi koju je snimio u duetu sa Dejvom Grolom, gitaristom benda „Fu Fajters”.

Numera „Olako posrtanje” („Eazy Sleazy”), kako glasi njen zvaničan naziv, nastala je zahvaljujući prekookeanskoj internet saradnji dvojice muzičara.

„Ovo je pesma o izlasku iz svih nevolja i problema koje pominjem u tekstu, izlasku ka nečemu optimističnijem, ka zdravijem načinu razmišljanja”, objasnio je Džeger, dodajući da se nada kako se nakon bekstva izvan zidova pandemije ponovo vraćamo u „vrtove zemaljskih čudesa”. „Biće to sećanje koje ćeš želeti da zaboraviš”, zaključuje.

Podsetimo, posle tromesečnog zatvaranja klubova i koncertnih dvorana diljem Velike Britanije, izazvanog pandemijom, ostrvska zemlja kao da je čvrsto rešila da se vrati uobičajenom životu, pabovima, koncertnim i izložbenim prostorima, šetnjama po parkovima i trgovima obasjanim prolećnim suncem.

Objektivno, nije samo idiličnost nesmetanog druženja ono što tera ovdašnje organizatore umetničkih dešavanja, pa i rok koncerata, da se više i odlučnije angažuju. Kao i u svakom drugom poslu, pokretač je – zarada.

Planeri tradicionalne manifestacije „Nagrada Britanije”, 11. maja u čuvenoj „O2 areni” u britanskoj prestonici, već su najavili da će ovogodišnjem hepeningu prisustvovati čak 4.000 gledalaca. Biće to i prilika da se preciznije odredi do koje mere i dalje postoji opasnost od širenja zaraze i da li je neophodno zadržati organizovanu distancu među posetiocima u dvorani. U to ime, oko 2.500 prisutnih imaće specifičnu ulogu „pokusnih kunića”, dobiće besplatne ulaznice i neće morati da nose maske unutar arene. Ipak, moraće prethodno da prilože lekarsko uverenje da nisu zaraženi. Takođe, po okončanju ceremonije biće u obavezi da se podvrgnu testiranju kako bi se ustanovilo da li slični događaji mogu da funkcionišu na pomenuti način.

Da sede skrštenih ruku ne nameravaju ni sa druge strane Atlantika, u SAD. U zemlji megakoncerata, koji su obeležili kompletnu rok epohu, čak pokušavaju da budu i pragmatičniji. Tačnije, da svaki mogući „zdravstveni” incident, jednostavno prebace  na – publiku.

Ovde dobro pamte slučaj jednog binskog radnika koji se pre nekih četiri godine, u koncertnoj euforiji, okliznuo i sručio sa pozornice pravo publici na glave, teško povredivši leđa i kičmu. Uspeo je da se oporavi, ali organizatorima nije „oprostio” nemarnost, da bi na kraju inkasirao čak dva miliona dolara odštete.

Zagovornici velikih muzičkih manifestacija svesni su da je rizik dostigao vrhunac. Najmanje što im je potrebno jesu odštetni zahtevi zbog širenja infekcije. Upravo stoga u svim najavama budućih događaja ovog tipa jasno naglašavaju da ne žele na sebe da preuzimaju odgovornost i opominju da nemaju nameru bilo kome da isplaćuju pare za lečenje. Takve poruke su deo svih reklamnih kampanja, a biće ispisane i na svakoj pojedinačnoj ulaznici.

I dok Mik Džeger na svoju muziku, i muziku svojih kolega, gleda sa pozicije autora, izvođača, emotivca, umetnika... pragmatizam onih koji u svemu vide dobru zaradu kao da preti da nadjača. Dok vođa Rolingstonsa pokušava da povrati duh nečega što je zajednička vodilja cele generacije, „sakupljači para” smatraju da je upravo njihov doprinos „rok cirkusu” ono o čemu treba voditi računa.

Ipak, da li je u dobu pandemije moguće zadovoljiti obe strane, a pre svih mnogobrojnu publiku gladnu koncertnih ludovanja?

Dodajmo i da je pred kraj marta u Barseloni održan koncert kojem je prisustvovalo oko 5.000 posetilaca. Mada su zaštitne maske bile obavezan rekvizit za svakog gledaoca, tzv. socijalna distanca nije zahtevana. Prisutni su plesali u ritmu muzike i sve je uzgledalo obećavajuće. Čak ni lekarska kontrola na ulazu u dvoranu nije pomutila dobro raspoloženje prisutnih. „Verujem da smo danas pokazali da je kultura ipak bezbedno utočište”, zaključio je jedan od rok fanova.

Da retko ko ima „petlju” da se inati sa koronom pokazuje i činjenica da su mnoge velike muzičke atrakcije još tokom protekle godine morale da budu otkazane. Bolja vremena za obraćanje publici moraće da sačekaju: Bob Dilan, Džastin Biber, Džoan Džet, Luk Kombs, „Nju Order”, „Pet šop bojs”, „Def lepard”... Ipak ne bi trebalo sumnjati da će se organizatori velikih koncerata brzo snaći i nastaviti svoj posao. Kako će se, međutim, iz finansijskih nevolja izvući mali klubovi, oni kojih je i najviše i gde publika svraća svake večeri, kao po navici, pokazaće vreme.