Tri gradonačelnice

Nedavno se u Sarajevu desio  „zemljotres”. Benjamina Karić (30), rođena Londrc, koja za divno čudo uopšte ne pripada „konstitutivnim narodima”, što će reći, ni Bošnjacima, ni Srbima, ni Hrvatima, nego, dolazi iz grupe „ostalih”, izabrana je za – gradonačelnicu Sarajeva. Da ova prava i savremena sarajevska bajka koja je, nemalo, uzdrmala duhove u gradu na Miljacki, zaista i bude čarobna, sve se to dogodilo baš na njen trideseti rođendan.

Ova mlada intelektualka, rođena Sarajka, istodobno je diplomirala na Pravnom fakultetu i odseku za istoriju Filozofskog fakulteta sarajevskog univerziteta. Tečno govori engleski i nemački jezik. Članica je socijaldemokratske partije BiH, čijom je potpredsednicom postala 2019. godine. Gradonačelnica Sarajeva, Benjamina Karić, kažu, pravi je „maher” za rimsko pravo. Eto, iz tog razloga, ne bih ni slučajno želeo biti u koži gradonačelnice Rima, inače jedne zgodne brinete po imenu Virdžinija Rađi. Da mi Benjamina Karić, koja je na moj poziv došla u goste iz Sarajeva, i u večnom gradu Rimu kojim upravljam – drži predavanje iz rimskog prava.

Čuli ste, sigurno, za ono što govore da „svi putevi vode u Rim”. I švedska filmska rediteljka Ela Lemhagen je čula, pa 2015. godine napravi film „Svi putevi vode u Rim”. Verujte, nimalo me ne bi začudilo da Benjamina i Virdžinija, zajedno dođu na rimski aerodrom Fijumičino da bi dočekale avion iz Pariza i u njemu najveću zvezdu među evropskim ženama gradonačelnicima, parisku gradonačelnicu, Ani Hidalgo (62). Gradonačelnicu, najlepšeg grada u Evropi, a mnogi se slažu i u svetu. Da vi samo znate kakva je lani bila frka i jagma, apropo, izbora za gradonačelnika Pariza.

Načelnica sedmog, bogatog, dozlaboga razmaženog i nadasve šik pariskog arondismana, Rašida Dati (55), koju za savetnicu izabra bivši francuski predsednik Nikolas Sarkozi, a koja u svojoj karijeri bi i ministarka pravde, upotrebi sve svoje znanje i umeće da bi se najzad domogla tog famoznog i rustikalnog kabineta gradonačelnika Pariza. Bilo je to skoro kao u onom čuvenom vesternu „Obračun kod Okej korala”. Uprkos svojoj primernoj borbenosti i upornosti, u tom odista zahtevnom pokušaju osvajanja fotelje pariskog gradonačelnika Rašida Dati nije uspela. Bi prisiljena da položi „oružje” pred Ani Hidalgo, a koju su Parižani zavoleli i čiji rad očito cene zahvaljujući njenom radnom angažmanu u prvom joj mandatu.

Više je nego zanimljiv životni i radni put pariske gradonačelnice Ani Hidalgo, koja, velikom voljom, i još više, čeličnom rukom, (po)stiže da vlada Parizom, evo, sad, i u novom, drugom mandatu. Poluge svoje vladavine ona vrlo vešto pokreće iz svog čarobnog kabineta u njenoj „Mari de Pari”. Zgrade, koja se nalazi u četvrtom pariskom arondismanu. Reč je o patinastoj, dugačkoj i ogromnoj starinskoj građevini, odista fascinantne lepote. Sa njene fasade prolaznike posmatraju brojni kipovi koji baš kao da su živi„defiluju” impozantnom dužinom ove zgrade. Na njenom vrhu je, baš kao što i priliči, poveliki, okrugli, starinski sat, a koji, biće iz inata, još uvek, i švajcarski pedantno, otkucava vreme u gradu na Seni.

Ko je, zapravo, gospođa Ani Hidalgo gradonačelnica Pariza? Za gradonačelnicu najlepšeg i najromantičnijeg grada na svetu, izabrana je 2016. godine. Pre nje, gradonačelnik bejaše gospodin Bertrand Delanoe. Nakon što joj isteče mandat gradonačelnice, a nakon opštinskih izbora od 20. jula 2020. godine na kojima odnese pobedu, Ani Hidalgo, sad, u novom drugom mandatu, i dalje ostade u fotelji gradonačelnika da „zavodi red u Parizu”. Pre nego što postade gradonačelnica Pariza, Ani Hidalgo što je po svojoj političkoj orijentaciji socijalista, beše vrlo uspešna inspektorica rada. Da bi, potom, vinuvši se u politiku, postala zamenica tadašnjeg gradonačelnika, čije je ime, Bertrand Delanoe.

Ani Hidalgo (pravo joj je ime Ana Marija Hidalgo Aleu), poreklom je Španjolka. Rođena je 19. juna 1959. godine u San Fernandu. Njen odnos prema religiji? Ateista. Ima dvostruko državljanstvo. Francusko i špansko. Naturalizovana je Francuskinja od 1973. godine. Tada imade samo četrnaest godina. Član je francuske partije socijalista. Francuska novinarska pera silno kopka da li će se Ani Hidalgo kandidovati na budućim francuskim predsedničkim izborima što će se održati 2022. godine. Bar, zasad, ona mudro demantuje tu mogućnost. Videćemo da li će tako biti i kad za to dođe vreme.

A mlada gospođa Benjamina Karić, sarajevska gradonačelnica? Čestitam joj na izboru za gradonačelnicu Sarajeva i želim njoj i njenim poletnim saradnicima da u praksi i u celosti ostvare sve zadatke koje su sebi dali. I da budno motri da se nekoj njenoj službi ne omakne neki krupan „gaf” kao što se ovih dana dogodi službi za komunikacije gradonačelnice Rima. Naime, ova njena služba je u prezentiranom videu napravila „spektakularnu grešku” o kojoj ne prestaju da bruje italijanski i francuski mediji. Šta se desilo? Umesto da na videu gledamo čuveni rimski Koloseum, vidimo, zapravo, arenu u gradu Nim na jugu Francuske.

Poznato mi je da sarajevska gradonačelnica nije nadležna za davanje imena sarajevskim ulicama i trgovima. Ali…Siguran sam da gradonačelnica Benjamina Karić savršeno zna da je sarajevska pop-rok škola bila daleko najjača u bivšoj Jugoslaviji. Među nama više nisu sarajevski pesnik, tekstopisac i lokomotiva sarajevske pop-škole Duško Trifunović (o njemu i toj školi možete videti moju reportažu „Ima neka tajna veza” u „Politici”), Jadranka Stojaković („Sve smo mogli mi”), Kemal Monteno („Sarajevo ljubavi moja”), disk-džokej, muzički kritičar i tekstopisac za melodiju „Indeksa” „Negdje na kraju u zatišju” (traje, dvanaest minuta), nedavno umrli Želimir Altarac Čičak, počasni građanin Sarajeva. Oko Radio-Sarajeva, ima nemali broj uličica i trgova kojima bi se mogla dati njihova imena. Ostala su još samo „trojica veličanstvenih” koji su rođeni u gradu na Miljacki. Najveća moguća evropska pevačka zvezda sa tenorom fantastičnih raspona Zdravko Čolić (70 godina, 30. maja), moj drugar iz detinjstva u sarajevskoj ulici krasnih vila, Miloša Obilića, Goran Bregović (71) koji postade velika svetska muzička vedeta, te posednik dve kanske „zlatne palme”, planetarno poznati i cenjeni filmski režiser Emir Kusturica (66). A, „Indeksi”? Kao uspomena na ovu nenadmašnu i legendarnu sarajevsku i jugoslovensku pop-grupu, odgovarao bi, recimo, jedan veliki i lep sarajevski trg u samom centru grada koji bi se zvao – Indeksi.

Da se dovedu u red i otklone gorući problemi koji pritišću Sarajevo, trebaće sigurno uložiti jako mnogo rada i vremena. Sarajevo, eto, nije imalo tu sreću da kroz njega protiče velika reka. Nekad, u jesen i proleće, pose obilnih kiša i nakon otapanja snega, Miljacka bi postajala prava reka koja je čak spirala i potkopavala zemljište na svojoj levoj obali, naročito ispred kućica nedaleko od zgrade jevrejske opštine. Kao dečak mogao sam videti čak i delove korenja jablanova koji bi se ukazali. U Miljacki su tad postojale i četiri vrste riba, plise, gage, sapače i klenovi, koje su bosonogi dečaci neverovatnom spretnošću hvatali ispod njenih slapova. Eto, saznasmo da je sarajevska gradonačelnica već prvog svog radnog dana, kada je laganim i elegantnim korakom, poput gazele, ušla u svoj kabinet, odmah dala nalog da se proda automobil „pasat” koji bi namenjen za obavljanje njene funkcije.

Neka vam je sa srećom, Benjamina...

Diplomirani žurnalista i profesor sociologije