Koliko je teško reći: NATO je ubio 16 radnika RTS-a

Reagovanje na tekst „Jednostrana inicijativa”, „Politika”, 4. 5. 2021.

Napad na RTS bio je planirano ubistvo. NATO je znao da je zgrada puna ljudi i da će neminovno biti žrtava i ipak je odlučio da je gađa. To je znao i Si-En-En. Direktor te televizije Ison Džordan rekao je organizaciji „Amnesti internešenel” da ga je početkom aprila pozvao jedan zvaničnik NATO-a i rekao mu da je u toku napad na RTS i da javi svojoj ekipi da napusti zgradu

Može li neko da bombarduje zgradu punu ljudi a da ne bude odgovoran što je u toj zgradi poginulo 16 ljudi i ranjeno još nekoliko desetina? Može, tvrdi „esejista i prevodilac” Zoran Janić, ali samo ako se taj neko zove NATO.

Ako se zovete NATO, Janić će biti vaš najbolji advokat, portparol i lobista. Izmišljaće izjave, dokumenta, događaje i argumente u vašu korist. Trudiće se svim silama da dokaže da niste vi ubili ljude koji su bili na svom radnom mestu, nego neko drugi. Da ste gađali zgradu, a ne ljude u njoj. Da to što su ljudi bili u zgradi nije i ne može biti vaša odgovornost. Vi ste upozoravali da ćete napasti RTS, a sad što su neki tamo medijski radnici rešili da budu u smeni te noći, pa, niste vi krivi. Oni koji vas optužuju za hladnokrvno ubistvo 16 nevinih ljudi, to su samo „Miloševićevi revizionisti”.

A to što ste se radovali kad je stigla vest da je pogođen studio RTS-a, što ste napad pravdali kao legitiman jer je u pitanju „sam mozak Miloševićevog vojnog aparata”, a ne televizija... E, pa naći će Janić opravdanje i za to.

Neka nam Janić kaže je li mozak Miloševićevog aparata bila šminkerka Jelica Munitlak, koju je NATO ubio sa 27 godina, je li to možda bio radnik obezbeđenja Dragorad Dragojević, čiji je život takođe okončan bombom NATO-a u 28. godini, ili pak monter Slobodan Jontić. Neka nam „esejista i prevodilac” objasni kako je NATO procenio da su mu pretnja 25-godišnji Darko Stoimenovski, 27-godišnja Ksenija Banković, 26-godišnji Nebojša Stojanović, 29-godišnji Dragan Tasić, 30-godišnji Aleksandar Deletić, 32-godišnji Slaviša Stevanović, 32-godišnji Siniša Medić, 33-godišnji Ivan Stukalo, 39-godišnji Dejan Marković, 47-godišnji Milan Joksimović, 50-godišnji Branislav Jovanović, 59-godišnji Milovan Janković i 61-godišnji Tomislav Mitrović.

Napad na RTS bio je planirano ubistvo. NATO je znao da je zgrada puna ljudi i da će neminovno biti žrtava i ipak je odlučio da je gađa. To je znao i Si-En-En. Direktor te televizije Ison Džordan rekao je organizaciji „Amnesti internešenel” da ga je početkom aprila pozvao jedan zvaničnik NATO-a i rekao mu da je u toku napad na RTS i da javi svojoj ekipi da napusti zgradu. Džordan je tom zvaničniku kazao da je rok za evakuaciju kratak i da će neminovno biti mnogo žrtava. Potom je ovaj neimenovani zvaničnik ubedio NATO da otkaže napad (navodno pola sata pre nego što je avion stigao do cilja). Si-En-Enu posle nije bilo bitno što su u zgradi ostale samo njihove lokalne kolege.

Dopisnik Si-En-Ena Brent Sadler izjavio je da su on i njegov kolega Alesio Vinči rekli generalnom direktoru RTS-a Dragoljubu Milanoviću da će zgrada biti gađana. Zašto kolege sa Si-En-Ena nisu o tome izvestile? Je li njihov posao da o svojim saznanjima obaveštavaju generalnog direktora RTS-a ili javnost? Zašto je Si-En-En te noći, 23. aprila, tražio da ekipa RTS-a bude spremna za uključenje u program Larija Kinga, kome je gost trebalo da bude ministar informisanja Aleksandar Vučić? Kolika je odgovornost Si-En-Ena za žrtve u Aberdarevoj?

Janić se pretvara da zna činjenice. Tvrdi da je vlast u Beogradu (Vrhovni savet odbrane i Generalštab) znala za predstojeći napad, da je snimateljska ekipa RTS-a dežurala u Tašmajdanskom parku kako bi snimila trenutak napada, da je izvesni general Vojvodić, „ratni komandant RTS-a” znao za napad pa je „izveo svoju kćerku iz zgrade RTS-a neposredno pre bombardovanja”. Novinar bi za ove tvrdnje imao dokaze. „Esejista i prevodilac” ih nema. Gde su snimci te ekipe koja je „dežurala u Tašmajdanskom parku”? Gde je dokaz da je bilo ko iz vlasti znao tačan čas napada? Kako ga nije znao Aleksandar Vučić, čija je majka te noći za dlaku izbegla smrt jer je bila dežurni urednik i sedela baš u delu zgrade koji je NATO gađao? I sam NATO je 1999. tvrdio da nikakvu komunikaciju u vezi sa metama sa Beogradom nije imao i da mu nije dojavljivao šta će i kada gađati.

Janić mi pripisuje poređenje bombardovanja RTS-a sa napadom na karikaturiste i novinare francuskog „Šarli Ebdoa”. Voleo bih da sam to prvi izjavio, ali nisam. To je uradio lingvista i filozof Noam Čomski, koji je ukazao na različite aršine Zapada kad su u pitanju napadi na medije – napad na „Šarli Ebdo” je odmah opisan kao užasni terorizam dok je napad na RTS dočekan pohvalama.

Ako je Zapadu to još neprihvatljivo, ne vidim razlog da mi ovde ćutimo i pravimo se da NATO nije odgovoran za zločin nad našim kolegama.

NATO je ubio 16 radnika RTS-a.

Glavni i odgovorni urednik „Pištaljke” i predsednik Udruženja novinara Srbije