„Non-pejper" u Sarajevu i platforma iz Banjaluke

Dogovor ili mirni razlaz?! Mala ili velika Bosna?!  Da li će Dodik, Čović i Izetbegović najzad sesti da se bez inostranih posrednika dogovore o budućnosti BiH, što ne isključuje ni sporazumni razlaz.

„Danas bosanski kalif više ne stoluje u Stambolu nego u Briselu i Vašingtonu”, rekao je reis emeritus Mustafa Cerić povodom zaokreta Turske od Amerike ka Rusiji, kao izraz bošnjačke lojalnosti  Zapadu. Ali, posle neprijatnih poruka iz Vašingtona (nema Dejtona 2,  američka konjica neće dojahati  u BiH) i iz Brisela („non-pejper” o promeni granica na Balkanu), usledilo je: „Šta ćemo sad Bakire?”

Pošto prvi u Bošnjaka  uznemirenoj nacionalnoj javnosti  nije umeo ništa više da odgovori do li da  „ne veruje da je to oficijelan stav SAD i da  treba sačekati”, te usput popljuvao i ispsovao Srbe („loš narod”, „genocidaši”) sarajevski mediji su se direktno obratili službeno nadležnim i dobro upućenim strancima. Dva najpopularnija sarajevska autora tok šou emisija Senad Hadžifejzović  (TV Fejs, 1. 5.) i Amir Zukić (TV N1, 28. 4.) razgovarali su sa britanskim ekspertom  Timotijem Lesom i američkim diplomatom  Kristoferom Palmerom.

Naoštreni Hadžifejzović je za početak optužio Lesa da je ili autor ili svojim člancima inspirator anonimnog tvorca famoznog „non-pejpera” o promeni granica u Bosni. Iako i u Lesovim radovima i u „non-pejperu” piše o usklađivanju državnih granica sa teritorijalno-etničkim granicama na celom Balkanu, na ovo štivo ni u Srbiji, ni u Severnoj Makedoniji ni u Crnoj Gori nije bilo tako alarmantnih reakcija kao u Bošnjaka. No pošto je Senad već prepoznao da se radi pre svega o BiH, Les je prihvatio sužavanje teme i zasuo argumentima koji su ga „izbacili iz cipela”.

„ Republika Srpska može mirno da izađe iz BiH jer ima svoju teritoriju i granice, svoj parlament, vladu i druge institucije...  Centralni organi BiH, sastavljeni po nacionalnom paritetu sa pravom veta, bili bi blokirani da upotrebe oružane snage... Spoljni faktor bi to politički osudio, ali se ne bi vojno umešao ... Možda bi jedino Bošnjaci  reagovali silom da to zaustave, ali ne bi mogli odbraniti BiH...”, kaže Les. A iznervirani  Senad mu upada u reč: „Treba da znate da bi se Bošnjaci i Bosanci i i te kako oružano borili da to spreče”.  „Da”, kaže mirno Les, „ali bi u tom slučaju Bošnjaci bili ti koji su izazvali rat i to niko u međunarodnoj zajednici ne bi odobrio,  a tu su i Srbija i Hrvatska koje bi reagovale ako bi bili ugroženi njihovi sunarodnici u BiH”.

Hladnokrvni Britanac ga je potom smirivao: „Sve te prognoze treba uzeti hipotetički, ali su zasnovane na dugogodišnjem istraživanju  i argumenti su  zasnovani na logičkoj analizi”, a onda  je usledila ocena koja je Hadžifejzovića gotovo podigla sa stolice. „Republika Srpska je verovatno propustila priliku da se državno osamostali tokom Trampovog mandata jer Bajdenovog prethodnika nije mnogo interesovala Bosna... To se neće dogoditi u naredne četiri godine... No,  Srpska može da čeka sledeću priliku jer proces ide njoj u prilog ...”

Iskusni voditelj nije krio da je jedva čekao da odjavi emisiju:  „Ovaj razgovor je bio veoma bolan ne samo za mene nego i za Bosnu”. A u bošnjačkom maniru zaboravio je da precizira da za tri četvrtine BiH nije bilo bolno nego naprotiv.

I Hadžifejzović u razgovoru sa Lesom, kao i Zukić sa Palmerom pomenuli su maligni uticaj Rusije u BiH. Biva, ako vam nije stalo do nas Bošnjaka, valjda vam je stalo da sprečite Ruse da se preko „malih Rusa” mešaju u BiH.  Timoti je Senadu rekao da ne treba da isključi mogućnost  boljih odnosa Srpske i Srbije sa SAD, a Palmer je Zukiću rutinski ponovio  mantru Stejt departmenta: američko prisustvo u BiH u svemu dobroćudno,  a rusko generalno zloćudno.  Pomoćnik zamenika državnog sekretara za Balkan kao profesionalni diplomata bio je, naravno, manje konkretan i direktan nego Les.

Počeo je „pravo fino” za bošnjačko uho: „SAD nisu ni za velika Srbiju, ni za veliku Hrvatsku nego za veliku Bosnu”. Amir je taman uskliknuo:  „To, velika Bosna! Šta će konkretno da učine SAD?”, ali ga Palmer ohladio da je velika BiH samo metafora za stabilnu  i funkcionalnu državu za koju je nadležna EU, dok će SAD samo sarađivati sa evropskim i lokalnim partnerima, Dodikovim SNSD-om i Čovićevim HDZ-om.

Dodik je prihvatio loptu. „Na inicijativu srpskog člana Predsedništva BiH i lidera SNSD, Narodna skupština RS, želeći da ostvari ulogu u kreiranju boljeg i prosperitetnijeg života građana u RS, zahteva od institucija Federacije BiH (FBiH) i ostala dva konstitutivna naroda, Bošnjaka i Hrvata, da se uključe u politički dijalog koji bi doveo do vraćanja na osnovne principe i tekst Dejtonskog sporazuma”, navedeno je u inicijativi za razgovor o mogućim rešenjima za BiH. U slučaju ignorisanja stavova Narodne skupštine RS, srpski konstitutivni narod zadržava pravo na samoopredeljenje, u skladu sa svim međunarodnim ugovorima. (Beta, 4. 5.)

Kako god da bude, anonimne poruke Brisela najavljuju odstupanje od nemoguće misije „unitarna Bosna”, a one neskrivene iz Vašingtona da Bošnjaci treba direktno da se dogovaraju sa Srbima i Hrvatima. U toj priči za Incka naravno nema mesta, pa je „v. p. pred otkazom” upotrebio svoje jedino preostalo sredstvo: poslao je u SB UN depešu da je „Dodik protiv mira i da Čović etnicizira Bosnu”.  Da ni on nije ostao sasvim usamljen u svojim utopljeničkim fantazijama ukazuje najnovija vest da se radi na ujedinjenju opozicije iz cele BiH, iako se još nije udružila ni na nivou svakog od entiteta. Svojevrstan bosanski superdepos biće sigurno oduševljeno prihvaćen od srpskih i hrvatskih birača, koji 25 godina žude za „jedinstvenom Bosnom”.  Što bi rekli u Bosni: „E, hajde ti sad budi pametan!”

Profesor emeritus