Da li će patenti vakcina postati javno dobro

„Ovo je globalna zdravstvena kriza, a vanredne okolnosti pandemije zahtevaju vanredne mere”, rekla je američka trgovinska predstavnica Katerin Taj povodom predloga Južne Afrike i Indije Svetskoj trgovinskoj organizaciji da se privremeno ukinu prava intelektualne svojine za vakcine. Američka administracija se slaže da treba povući ovaj potez zarad okončanja pandemije, ali ne i Nemačka, koja smatra da to nije rešenje za pravedniju i bržu raspodelu cepiva širom sveta.

Devet od deset ljudi u većini siromašnih zemalja može biti uskraćeno za vakcinu, pa će ovim tempom masovna imunizacija bila postignuta tek 2024. godine. Ipak, svetski lideri ne govore istim jezikom. Evropska unija je spremna da razgovara o predlogu, a podršku daju pojedine članice, poput Italije, i francuski predsednik Emanuel Makron, koji kaže da vakcine moraju postati globalno javno dobro, iako i on smatra da ovaj potez neće rešiti problem pristupa vakcinama. On navodi da proizvođači u oblastima poput Afrike nisu opremljeni za proizvodnju, zbog čega prioritet treba da budu donacije vakcina.

Berlin misli da je zaštita intelektualnog vlasništva izvor inovacija i da tako mora da ostane, jer to ne ometa proizvodnju, koja bi, u suprotnom, bila narušena. Vlada Angele Merkel smatra da su ograničavajući faktori u proizvodnji kapaciteti i visoki standardi kvaliteta, a ne patenti. Nemačka se oglasila nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potvrdila da je blok spreman da razgovara, iako je prošlog meseca „Njujork tajmsu” rekla da nije pristalica odricanja od patenata.

Indija i Južna Afrika su još u oktobru prošle godine izašle s ovim predlogom, kojem se, iako stiče široku podršku (i u Kremlju), i dalje ne nazire epilog. Pritom je potrebno vreme da se postigne potreban globalni pristanak za odricanje od zaštite prema pravilima SZO. U međuvremenu, pandemija bukti širom sveta, prvenstveno u Indiji.

Ovim povodom oglasila se i Međunarodna federacija farmaceutskih proizvođača i udruženja, tvrdeći da je odricanje jednostavan i pogrešan odgovor u odnosu na složen problem, jer to neće povećati proizvodnju, niti će se naći neophodna praktična rešenja. Štaviše, farmaceutski proizvođači kažu da bi ukidanje zaštite moglo naštetiti budućim inovacijama. Da ovaj potez neće garantovati isporuke zemljama u razvoju slaže se i španska vlada, pa premijer Pedro Sančez planira da izađe s predlogom u vezi s ovim problemom.

U radnom dokumentu španske vlade „Vakcine za sve” stoji predlog da se uklone trgovinske barijere i logističke prepreke kako bi se umanjio globalni manjak u proizvodnji. Predviđena je i platforma za nadgledanje svetskih lokacija za proizvodnju i usklađivanje neuposlenih proizvodnih kapaciteta s potražnjom. U dokumentu, kako prenosi Rojters, stoji da bi avio-kompanije trebalo da sarađuju s međunarodnim organizacijama kako bi preuzele veću ulogu u distribuciji lekova.

Od izbijanja pandemije prošlo je više od godinu dana, a „Novavaks ink” juče je javio da je potpisao sporazum sa savezom za vakcine GAVI o proizvodnji i distribuciji 350 miliona doza svog kandidata za vakcinu, koji tek treba da bude odobren, zemljama koje su deo programa „Kovaks”.

Lekovi za „produženi kovid”

EU bi do oktobra trebalo da razvije i odobri tri, a do kraja godine pet lekova koji će tretirati posledice „produženog kovida”, koje traju i mesecima nakon infekcije. Za sada je protiv virusa autorizovan samo „remdesivir”. U uniji kažu da vakcine nisu jedini odgovor na pandemiju, jer se mora pomoći onima koji nakon preležane bolesti pate od poremećaja sna, pada koncentracije, umora.