Kraj karijere Kralja Bibija?

Dvogodišnja izraelska politička drama primiče se kraju, kao i karijera Kralja Bibija – Benjamina Netanijahua, koji je 15 godina, u pet mandata, predvodio desničarsko-religiozni savez.

Pošto je premijeru istekao rok od 28 dana da oko svog Likuda okupi vladajuću većinu, predsednik Ruven Rivlin zvanično je ponudio mandat za sastav vlade Jairu Lapidu, lideru centrističke stranke Ješ Atid, koja je sa martovskih izbora izašla kao druga po snazi, sa 17 poslanika, iza premijerovog Likuda, koji je dobio 30 mesta u Knesetu.

Lapid je dosad obezbedio podršku 56 poslanika, a pretpostavlja se da će u istom roku uspeti da privuče još najmanje pet zakonodavaca, što je minimalan broj neophodan za formiranje vlade.

Novi mandatar, bivši ministar finansija u Netanijahuovom kabinetu i bivši novinar, najavio je vladu nacionalnog jedinstva, koja će uključiti desnicu, centar i levicu, kako bi se ravnomerno, ali opasno podeljena zemlja, posle korone, oporavila i od najteže političke krize poslednjih godina.

„Posle dve godine beskrajnog političkog košmara izraelsko društvo se tetura. Vlada jedinstva nije kompromis – to je cilj”, napisao je Lapid po prijemu mandata, koji je šef države mogao da poveri i Naftali Benetu, lideru desne ultranacionalističke stranke Jamina ili bilo kom članu Kneseta koji je u šansi da 61 poslanika okupi oko zajedničkog kandidata.

I Lapid i Benet jasno su potvrdili želju za premijerskom foteljom, pa iako je mandat poveren Lapidu, očekuje se da novi premijer, po principu rotacije, prvo bude upravo Benet, čijih je sedam poslanika bilo ključno u svim kombinacijama za sastav nove vlade.

Izraelski analitičari procenjivali su da bi, u situaciji da je mandat poveren Benetu, on bio pod snažnim pritiskom da s Likudom formira čisto desničarsku vladu i da prekine saradnju sa svim drugim Netanijahuovim rivalima. Po Rivlinovim ocenama, to bi bilo „sve isto” što je pritiskalo zemlju poslednjih meseci.

Benet je prošle godine bio ministar odbrane i bivši je lider jevrejskih naseljenika Zapadne obale, koji se protivi palestinskoj državnosti i traži aneksiju okupiranih teritorija. On se do poslednjeg trenutka zalagao za vladu desnice, pregovarao je s liderom Likuda, ali je odlučno bio protiv novih izbora, što je bio deo Netanijahuovog rezervnog plana.

Benet je pozvao sve desne stranke da se uključe u „široku vanrednu vladu” koja će „točkove izvući iz blata”, dodajući da kabinet „nikome neće biti lak” i da to „nije obavezno prirodna vlada”, ali da je jedina alternativa novim izborima.

Netanijahu je neposredno pred istek roka pozvao Beneta. „Rekao sam mu da bih, kako bih sprečio uspon levičarske vlade, bio spreman da prihvatim njegovu sugestiju o rotacionom sporazumu, po kojem bi on bio premijer u prvoj godini”.

Pošto je odbijen, angažovao je Likud da zajedno s partnerima s krajnje desnice ubede predsednika Rivlina da u Knesetu vrati mandat. Premijer je od aprila pokušavao da proturi ideju direktnih izbora predsednika vlade, predstavljajući je kao put izlaska iz sadašnje krize. Izrael je s takvim modelom eksperimentisao kasnih devedesetih godina 20. veka, ali se vratio sistemu u kojem prvu priliku za formiranje vlade dobija lider stranke koja je na izborima dobila najviše glasova.

Netanijahu je odmah po dodeli mandata Lapidu – što je bio njegov košmarni scenario – napao Beneta optužujući ga da vodi Izrael ka „opasnoj levičarskoj vladi” – što je netačno, jer Lapid ima podršku šest partija širokog političkog spektra.

Lapidov „blok promena” pokušaće da Izrael izvuče iz duboke krize, koja je 2019. otvorena serijom od četiri izborna ciklusa, ali će se suočiti s izazovom da prebrodi ideološke razlike desničara, levičara, arapskih nacionalista i islamista, koje postoje među partijama koje može da pozove u koaliciju.

Avigdor Liberman, predsednik desne sekularne stranke Izrael Beiteinu, koja je podržala Lapida, izjavio je da je sada imperativ formiranje „funkcionalne vlade već naredne sedmice”. Slična podrška mandataru stigla je i od leve Laburističke parije.

Nije još sve gotovo, jer Lapid još formalno nema većinu u Knesetu od 120 mesta. Možda nije sve gotovo ni za Netanijahua, premijera s najdužim stažom u istoriji zemlje. On je spreman da nastavi političku borbu, ali je njegovo liderstvo ozbiljno uzdrmano – ne samo unutar Likuda, već i na desnici. Čak i najverniji ultraortodoksni saveznici teško da će mu oprostiti što je uspeo da otuđi znatan broj bivših saveznika sa desnice, koji su mu sada rivali: Beneta, lidera Nove nade Gideona Saara i Avigdora Libermana. Budućnost mu otežavaju i tri sudska procesa na kojima je optužen za korupciju.

Netanijahu će svakako narednih dana pokušati da upotrebi talente „mađioničara”, da onemogući ili uništi Lapida i ide na nove izbore, ali mu ponestaje zečeva u šeširu.