Sudaranje s prošlošću neodraslih ljudi

Svako od nas u sebi nosi i ono dete kakvo je nekada bio i svako bar ponekad pati od sindroma Petra Pana. Neodraslo dete zarobljeno u telu već pedesetogodišnjaka. Mnogima je poznat taj osećaj i on može čak biti dobar stimulans u savladavanju tereta svakodnevice, ukoliko se ne pretvori u zbrku od sudaranja sa prošlošću, u konstantnu jadikovku kako je nekada bilo lepše i bolje živeti ili u konstantno bekstvo od stvarnosti u kojoj treba stalno donositi i valjane, zrele odluke – kako obično to čine odrasli i porodično već ostvareni ljudi.

 To sudaranje s prošlošću i unutrašnje odbijanje odrastanja i potpunog sazrevanja, uz stalno prisutan osećaj neostvarenosti čak i promašenosti života u osnovi je teme kojom se bavi novi dugometražni igrani film „Živ čovek” autorskog i bračnog dvojca Milena Marković, scenarista, i Oleg Novković, reditelj, koji je srpsku premijeru juče imao na upravo započetom 49. Festu, u okviru Glavnog takmičarskog programa, u konkurenciji za nagradu „Beogradski pobednik” (i u konkurenciji za „Politikinu” nagradu „Milutin Čolić”).

 „Živ čovek” je priča o beogradskom rokeru i nekadašnjem članu kultnog benda „Sinovi” Igoru Đeliću Đeli (Nikola Đuričko), o njegovoj dugogodišnjoj ženi Sunčici (Nada Šargin), s kojom ima problema, o njihovoj deci – tinejdžerima koji priređuju iznenađenja ostarelim roditeljima čiji su izdanci, o krugu prijatelja, i o mnoštvu grešaka iz prošlosti s kojima se treba suočiti. Ovo je i priča o žudnji za slobodom, za ljubavlju, za spokojem unutar porodice. Priča koja pred gledaoca stavlja dilemu u pokušaju da i sam odgovori na pitanje: „Kada je čovek živ?”

 U svojoj rediteljskoj eksplikaciji Oleg Novković (ovo je njegov sedmi film) kaže i da je „Živ čovek” priča o svima nama, o ljudima koji žude, o ljudima koji ne prihvataju ono što im je dato pošto nisu dobili ono o čemu su sanjali, o onima koji i dalje čekaju da počne život i koje mori čežnja za životom, i svaki dan, iznova i iznov oni pokušavaju da ugrabe nešto samo da bi zaboravili da godine neumoljivo boraju njihova lica i troše njihova tela... Nad svim tim lebdi i ono najvažnije pitanje – kakav ćemo život ostaviti svojoj deci.

Uz Nikolu Đurička i Nadu Šargin u filmu igraju i uvek odličan Bojan Žirović, Jana Bjelica, Filip Hajduković, Iva Milanović, Tanja Bošković, Branko Cvejić, Miodrag Miki Krstović, Marta Bjelica, Sonja Kolačarić, Ivana Vuković, Stefan Trifunović... Za izdašnu filmsku fotografiju zaslužan je Miladin Čolaković, za montažu Lazar Predojev, a za muziku Vojislav Aralica. Producenti filma su Uroš Lazić i Ljiljana Đuričko, u saradnji sa koproducentima iz Nemačke i Bugarske i uz podršku Ministarstva za kulturu Srbije preko konkursa Filmskog centra.

 Novkovićev film se prikazuje na Festu i danas u 11.30 u sali Jedan Kombank dvorane, i u 14 sati u „Sinepleks Galerija Beograd” u sali „Imaks”, ali i u utorak 11. maja u 11.30 takođe u Sinepleksu u Galeriji...