Pedesetogodišnji san o ujedinjenom Kipru

Pregovori dve zajednice – grčke i turske – o ponovnom ujedinjenju podeljenog Kipra zapali su u ćorsokak iz kojeg se u ovom trenutku ne vidi izlaz. To je potvrdio generalni sekretar UN Antonio Guteres posle neuspelog sastanka u Ženevi koji je nedavno organizovao u formatu „pet plus jedan” (za istim stolom našle su se delegacije dve etničke zajednice sa ostrva, zemalja „garanta” Kipra –Velike Britanije, Grčke i Turske, kao i predstavnici svetske organizacije, kao posrednika).

Susret u Ženevi potvrdio je da u ovom času „nema zajedničke osnove” za nastavak pregovora, izjavio je Guteres, prenele su agencije. Iako dve zajednice nisu uspele da pronađu zajednički jezik, svetska organizacija još nije digla ruke od traženja rešenja za ponovno ujedinjenje ostrva, iako su šanse male, praktično nikakve. Generalni sekretar pokušaće, kako je najavio, da „za dva-tri meseca” organizuje novi sastanak, iako su „istrošeni napori o stvaranju federacije” na Kipru.

U Ankari i na severu Kipra dileme više nema – oni u jedan glas kažu da više neće da gube vreme u jalovim pregovorima o stvaranju zajedničke države.

„Međunarodna zajednica više ne može da nas prinudi da radimo nešto što ne želimo. Dosad smo izgubili 50 godina u jalovim pregovorima i to je gubljenje vremena. Mi smo za stvaranje dve nezavisne države”, kaže Ersin Tatar, predsednik samoproglašene Turske republike severni Kipar. On zapravo od slova do slova ponavlja stavove koje zastupaju zvaničnici u Ankari.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan ne očekuje uspeh u nastavku pregovora. „Ja ne verujem južnom Kipru, nikad se nisu iskreno ponašali, varali su. Sada su pregovori pomereni za dva-tri meseca, ne verujem da će biti postignut rezultat. Kad se budu iskreno ponašali, videće iskrenost i s naše strane”, izjavio je Erdogan.

„Mi pozivamo UN da prekinu dalje testiranje propalog procesa koji dosad nije doneo nikakve rezultate”, u jedan glas kažu Turci na ostrvu kao i njihova starija braća u Anadoliji.

Predsednik Republike Kipar Nikos Anastasijadis iznova ističe da njegova vlada podržava ideje Ujedinjenih nacija o ponovnom ujedinjenju ostrva na osnovu ranije usvojenih rezolucija Saveta bezbednosti.

„Turski predlog o stvaranju dve države na Kipru je kršenje rezolucija UN i u Nikoziji to nikad neće biti prihvaćeno. Ne postoje šanse da Ankara i turska strana na Kipru u tome uspeju”, izjavio je  predsednik Republike Kipar, koja je punopravni član EU i UN.

Vlada u Nikoziji poziva međunarodnu zajednicu, UN i Evropsku uniju da zaustave jednostrane poteze Turske, koja traži ponovno razgraničenje u vodama istočnog Mediterana, u kojem bi ravnopravno učestvovala i samozvana država na severu ostrva, koju je dosad priznala samo Ankara.

Jaz između Grka i Turaka još više se produbio posle pronalaska rezervi nafte i gasa u istočnom Sredozemlju, odnosno u ekonomskoj zoni Republike Kipar. U Ankari smatraju da i tamošnji Turci treba da učestvuju u podeli tog prirodnog blaga, iako je to u suprotnosti s međunarodnim pomorskim pravom, pošto nemaju priznatu državu. U Nikoziji naglašavaju da to blago pripada svim žiteljima ostrva, ali tek kada svi budu pripadnici iste države (Republike Kipar), koju Turci ne priznaju još od vojne intervencije Ankare 1974. godine.

Pregovori o ujedinjenju Kipra, koji se s povremenim prekidima decenijama vode pod pokroviteljstvom UN, prekinuti su pre tri godine. Pre stvaranja federacije Nikozija traži demilitarizaciju ostrva i povlačenje više od 30.000 askera sa severa Kipra, što u Ankari energično odbijaju. Dve strane ne mogu da nađu zajednički jezik ni kad je reč o povraćaju grčke imovine koju su posle 1974. godine zaposeli Turci. Sporno je i nekad elitno letovalište Varoša, gde su Grci pre vojne intervencije imali desetine luksuznih hotela, apartmane, stanove, restorane. Nepriznata turska vlada je to mesto, koje je decenijama bilo „grad duhova” koji su čuvali turski vojnici, nedavno delimično otvorila za posetioce. To je izazvalo kritike u Nikoziji, Atini i UN.

Sudbina Kipra je na prekretnici. Analitičari procenjuju da će se u novoj situaciji najverovatnije tražiti „neko drugo rešenje”, možda u stvaranju labave konfederacije zapravo dve nezavisne države, koje će međusobno sarađivati na međunarodnom planu.