Slepi putnik za Evropu

Sa pozicije Slepog Putnika za Evropu javljam da je Treći međunarodni festival kratke priče Kikinda Šort – završen! Dvadeset dva autora iz devet evropskih zemalja prvo se okupilo u Beogradu, gde su u prepunoj bašti SKC-a 25. i 26. juna čitali svoje priče, da bi se zatim prebacili u Kikindu, pod okrilje gospođe Vere Udicki, u prekrasno dvorište Narodne biblioteke „Jovan Popović”, organizatora Kikinda Šorta. Tu su se zadržali još dva dana. I dve noći!

Već tokom prebacivanja u Kikindu pokazalo se da su mladi u Srbiji lepo vaspitani, a ne kao što se priča. Naime, najmlađi učesnik festivala, pisac Marko Šelić a hip-hoper Marčelo ustupio je mesto u prevozu najstarijem, Danilu Nikoliću, a on je u Kikindu otišao redovnom autobuskom linijom. Doajen srpske kratke priče i dobitnik NIN-ove nagrade, šarmantni Danilo Nikolić, na Kikinda Šortu se pojavio kao Gost iznenađenja, a u „selekciji” Specijalnog gosta, Nenada Šaponje, novosadskog pesnika, književnog kritičara, esejiste, izdavača i, eto i bonus iznenađenja, autora kratkih priča!

O međunarodnom značaju i mogućim reperkusijama Kikinda Šorta govori i ozbiljnost sa kojom je NjKV Elizabeta Druga odabrala svoju reprezentaciju: Ljupka i energična Kler Vigfal već prve večeri postala je zvezda muške slušalačke/stvaralačke publike, bez obzira na uzrast i znanje engleskog jezika. Ponude za prevode na srpski pljuštale su sa svih strana! Neodoljivi Piter Hobs, koji se prošle godine, zajedno sa Ruždijem i Barnsom, našao u najužem izboru za trenutno verovatno najprestižniju svetsku književnu nagradu, dablinski IMPAC, osvojio je ženska srca „od Vardara pa do Triglava“, a i nešto severnije od toga. Dok je Pol Ivin, povratnik u Britaniju iz novozelandske dijaspore i pisac neobično duhovitog brevijara londonskih pabova osvojio bukvalno sve, a naročito organizatore željom da u nekom „tradicionalnom srpskom pabu” sluša „jezivu srpsku turbo folk muziku”. Dobar glas se, očito, daleko čuje! Kako su svi učesnici festivala dobili zadatak da o Kikinda Šortu napišu priču, putopis ili reportažu, nema nikakve sumnje da će Pol Ivin radnju svoje priče smestiti u kafanu „Dionis” gde mu je gornja želja ispunjena. I ne samo njemu, patili smo grupno i autentično.

Mađarsko govorno područje bilo je zastupljeno nezamenjivim Gaborom Viragom, uz podršku prevodilaca Rolanda Orščika i Arpada Kolara. Teoriju o Viragovoj nezamenjivosti podržava i činjenica da se on uopšte nije pojavio, ali da je uprkos tome bio najčešće pominjano ime među piscima.

Prvo veče čitanja kratkih priča u Kikindi za organizatore i mnogobrojne mlade volontere bilo je posebno stresno, spremao se letnji pljusak, a bina puna „muzike na struju”. Program se ipak uspešno odvijao, sve do pred kraj, kada su kikindski reperi kratkim programom trebali da najave čitanje svog starijeg kolege Marčela. A onda se deci osladilo i nisu puštali mikrofone sve do prvih kapi kiše! „Nastrada Marko od bratske reperske ruke”, vajkao se naš domaćin, Srđan Srdić, pisac. Da bismo svi, stisnuti pod tri ogromna suncobrana/kišobrana, ubrzo shvatili da niko od stotinak mlađanih Marčelovih obožavalaca nije napustio dvorište, da stoje na pljusku, moguće po prvi put u biblioteci, i čekaju. A gde je publika tu je i nastup, pod suncobranom – pod suncobranom! Marčelo je profesionalno uzeo bežični mikrofon, otvorio Markovu knjigu i počeo. Posle se strpljivo do neka doba klincima potpisivao na mokre papire.

Kako je Šelićev lit-hop zvučao neću prepričavati, reći ću samo da je bio jako stimulativan za starije kolege, te da je sutradan austrijska pesnikinja En Koten na binu iznosila i nameštaj; da je Bojan Babić posle cele noći uvežbavanja u liftu bio odličan; da je Vule Žurić pevao i demonstrirao kung-fu veštine; da su Slovenke izvele performans pod internim naslovom „Poeziju će svi pisati”; da Agnješka Klos izvanredno govori poljski; da je Goran Bogunović iz Zagreba, inače ekskluzivac beogradskog Korneta, nakon čitanja sa svojom grupom „Radost” održao i polučasovni koncert; da je Gabor Virag, štucajući, propustio sve što se propustiti može...

A sve pred brojnim mladim Kikinđanima koji će evropsku literarnu žurku u biblioteci još dugo, dugo pamtiti. Kao i njihove mame i tetke, članice biblioteke. „Samo kad sam ga jednom videla ovde, mogu sutra da umrem!” čula sam jednu kako kaže.