Navaljni će dobiti status ekstremiste

Uoči izbora koji će se održati na jesen, poslanici su u skupštini podneli nacrte izbornih reformi koje bi zabranjivale ljudima „umešanim u aktivnosti” ekstremističkih ili terorističkih organizacija izbor u Državnu dumu. Iako ovi predlozi zvuče sasvim razumljivo, problem je nastao za nevladinu organizaciju Alekseja Navaljnog, jer bi ova zabrana direktno uticala na sve koji imaju veze s njegovom političkom mrežom.

Moskovsko tužilaštvo, naime, krajem aprila je podnelo tužbu u nameri da regionalne predizborne kancelarije Navaljnog i njegovu Fondaciju za borbu protiv korupcije stavi van zakona kao „ekstremističku organizaciju”. Šef kabineta Navaljnog Leonid Volkov naglasio je da bi takva zabrana uticala na 200.000 pristalica opozicionog političara, koji su dali donacije njegovoj fondaciji. Pod udar zakona svakako će doći svi koji su na bilo koji način „ekstremistima” obezbedili finansiranje (uključujući kriptovalute), kao i na one koji su pružali konsultativnu, organizacionu i tehničku pomoć ili su im pomogli na bilo koji drugi način. Ovaj predlog zakona odnosi se na izbore za Državnu dumu i poslanici su izmene predložili za izbore za donji dom ruskog parlamenta.

Dodatni problem za pristalice Navaljnog je što predlog zakona predviđa retroaktivno dejstvo, što znači da bi svi oni koji su na bilo koji način pomagali fondaciji Navaljnog mogli biti lišeni prava da budu birani u Državnu dumu zbog pomaganja ili rada sa zabranjenom organizacijom i pre nego što je zakon stupio na snagu. Prema izvorima opozicionog portala „Meduza”, to znači da zakonu podleže svako ko je podržavao zabranjenu organizaciju ili radio za nju godinu dana pre zabrane ili je bio vođa zabranjene organizacije tri godine pre zabrane.

Liderima ekstremističkih organizacija biće zabranjeno da se kandiduju za parlament pet godina nakon što je njihova organizacija zvanično zabranjena, a običnim zaposlenima ili pristalicama zabrana će trajati tri godine nakon što je organizacija priznata kao teroristička ili ekstremistička grupa.

Sada se vode rasprave da li bi predloženi zakon bio u suprotnosti s drugim saveznim zakonima i Ustavom, koji daju osnovne garancije izbornih prava građanima Ruske Federacije da učestvuju na izborima. „Meduza” navodi da ovaj zakon sadrži zatvorenu listu slučajeva u kojima ruski građani ne mogu da se kandiduju na izborima na različitim nivoima vlasti, ali ne sadrži nijednu reč o pristalicama zabranjenih organizacija.

Da li će ovaj predlog biti usvojen i važiti za izbore u septembru zavisi od toga da li će parlament imati vremena da sprovede celu skupštinsku proceduru, a tek treba da uđe u prvo čitanje. Zakon bi morao da bude usvojen pre zvaničnog početka kampanje, a to je kraj juna. Do drugog čitanja nacrta, moguće je i da se ispravi sukob s drugim zakonima, tako da će, po svojoj prilici, Navaljni i njegove pristalice i donatori biti lišeni mogućnosti da se kandiduju za parlamentarne izbore, za šta su se uveliko spremali.

Rusija ima pozamašan spisak terorističkih i ekstremističkih organizacija na kojem se nalaze ekstremno desničarske i levičarske grupe, neonacističke skupine vezane za Ukrajinu i islamski svet (od ukrajinskog Desnog sektora, preko Al Kaide, do Islamske države).