Crna Trava, vojska i putevi

Ove zime u Crnoj Travi bilo je strašno nevreme i snežni nanosi po nekoliko metara, tako da su sva sela, u kojima živi mali broj stanovnika, bila potpuno odsečena od Crne Trave, gde su se snabdevali svim potrepštinama, zato što ni u jednom selu nema prodavnica, apoteke, pošte i lekara.

Ovo nije prva takva zima, a neće biti ni poslednja. Kada je nastupila katastrofa, brzom akcijom u pomoć je priskočila vojska i za kratko vreme probila puteve do najugroženijih sela.

To nam govori da vojska treba stalno da se nastani u pograničnoj opštini, da tu završava obuku, da čuva granicu i da pomaže narodu. Za vojnike na stalnom radu i oficire treba obezbediti stanove. I eto oživljavanje opštine u kojoj je sve zamrlo.

Kada su u pitanju putevi, tu su problemi koji mogu brzo da se reše. Put Predejane – Ruplje – Crna Trava, koji se gradio 130 godina, ni do danas ne bi bio završen da nije predsednik Srbije posetio Crnu Travu i naložio da se uredi, što je odmah i učinjeno. Ostali su neuređeni putevi od navedenog puta do sela od kojih nijedan nije duži od tri, četiri kilometra. Sređivanjem ovih puteva oživela bi sela jer od aprila do novembra dolaze ljudi u svoje kuće, sređuju ih i pripremaju se neki od njih za stalni povratak.

Mogli bi i nadležni u katastru da pomognu oko sređivanja imovinskih odnosa, ali i EPS da ne isključuje struju u privremeno praznim kućama i da ne traži 120.000 dinara za priključke, jer su oni već jednom plaćeni.

Ako hoćemo da oživimo sela, svi treba da pomognu, a parola „ništa ne treba da radimo jer nema ljudi”, će oterati i onaj mali broj koji tamo živi ali i one koji razmišljaju o povratku.

Milovan Milovanović,
Požarevac