Gde je upozorenje NATO-a

Reagovanje na tekst „Soljenje rana, bez srama i stida”, „Politika” 15. maj 2021.

Slučaj je hteo da na dan kada je „Politika” objavila otvoreno pismo majke Nebojše Stojanovića, jednog od radnika RTS-a ubijenog u napadu NATO-a 1999. godine, Izrael sruši zgradu u Gazi u kojoj su bile kancelarije američke novinske agencije Asošijeted pres i katarske televizije Al džazira. Izrael tvrdi da je kancelarije u toj zgradi koristila i teroristička organizacija Hamas i da je ona zato bila cilj, a ne zbog toga što su unutra bili novinari.

U prepunoj zgradi niko nije poginuo. Zašto? Zato što je izraelska vojska stanarima dala sat vremena da se evakuišu. Odbrambene snage Izraela objavile su da su svi stanari bili upozoreni da sledi napad, a tu informaciju potvrdio je predsednik agencije Asošijeted pres.

Kako Izrael upozorava meštane Gaze da će neka zgrada biti gađana? Stanare prvo pozovu telefonom, onda im šalju SMS poruke, a na samom kraju, pre konačnog napada, na krov bacaju dimne bombe koje ne prave nikakvu štetu već služe kao poslednje upozorenje. „Civilima dajemo dovoljno vremena da se evakuišu”, navode Odbrambene snage Izraela.

Poštovana gospođo Stojanović, zamislite koliko bi naša potraga za krivcem za ubistvo vašeg Nebojše i 15 njegovih kolega bila lakša da je NATO 23. aprila 1999. saopštio: „U ponoć smo obavestili generalnog direktora RTS-a, Vojsku Jugoslavije i Vladu SR Jugoslavije da će u 2.00 biti gađana zgrada Radio-televizije Srbije. Svim zaposlenima dali smo dovoljno vremena da se evakuišu. Preduzeli smo sve neophodne korake da civili ne budu ugroženi.”

NATO to nije uradio. NATO je znao da je zgrada RTS-a puna ljudi i ipak je odlučio da je gađa. To je ratni zločin.

Predsednik Udruženja novinara Srbije, glavni i odgovorni urednik „Pištaljke”