Lekovita svojstva špargle

Špargla ili šparoga (lat. Asparagus officinalis) višegodišnja je zeljasta biljka. U narodu se nekada više cenila, ali je u poslednje vreme očigledno zaboravljena iako je ukusno i zdravo povrće. Upotrebljavala se i kao lek i naravno kao hrana.

Kao i neke druge biljke i špargla može biti alergena, naročito kod osetljivih osoba.

Kao i mnogo drugo povrće i špargla je došla sa Istoka, a u staroj Grčkoj i Rimu gajena je i korišćena kao hrana i kao lek. Danas se špargla u EU i SAD često može naći u supermarketima i popularno je povrće. Kod nas je teško pronaći šparglu, tek u nekim veoma dobro opremljenim marketima. Raste i samoniklo u Sredozemlju, ali se uglavnom u ishrani koristi kao uzgajana kultura.

Najveći proizvođači špargle su Kina (94 odsto svetske proizvodnje), Peru, Meksiko, SAD i Nemačka. Najviše se upotrebljava u SAD, EU i Kanadi.

U Evropi se više upotrebljava (i gaji) bela špargla, iako zelena ima veću nutritivnu vrednost. Po ceni spada u skuplje povrće, naročito ukoliko se radi o organski gajenoj špargli.

Smatra se da je špargla dijetalno povrće naročito pogodno u ishrani obolelih od dejabeta.

U ishrani se koriste mladi izdanci špargle, koji se beru u rano proleće, dok su jedri i sočni. Ako se ne uberu na vreme, postaju puni nesvarljivih celuloznih vlakana, postaju drvenasti. Samonikla špargla daje tanje izdanke od gajene špargle koji su i manje su sočni.

Obično se konzumira u sirovom stanju, dakle u salatama, a može se pripremati i kao varivo.

Na zapadu se može naći i konzervirana špargla, a u bilo kom slučaju daje šmek svežoj salati ili nekom jelu.

Špargla ima pomalo sladunjav ukus, ali nije kalorijski jaka. Cenjena je u kuhinjama mnogih naroda. Sadrži obilje minerala i vitamina ali i puno vlakana i mikroelemenata. Nutritivna vrednost špargle u 100 g:

• Energija 85 kJ (20 kcal)
• Ugljeni hidrati: 3,88 g, od toga šećeri: 1,78 g, dijetna vlakna: 2,1 g
• Masti: 0,12 g
• Proteini: 2,2 g
• Vitamini: A, Be1, Be2, Be3, Be5, Be6, Be9, Ce, E, Ka (od 4-12 odsto dnevnih potreba)
• Minerali: gvožđe, mangan, fosfor, kalcijum, kalijum, cink (od 4-16% dnevnih potreba)

Kao lek špargla

• Deluje protivupalno zahvaljujući visokoj koncentraciji kompleksa Be vitamina, flavonoida i saponina.
• Smanjuje rizike od bolesti kardiovaskularnog sistema i moždanog udara.
• Snižava nivo LDL holesterola i smanjuje krvni pritisak.
• Bogata je vitaminom Ka i snižava rizik od pojave osteoporoze i ateroskleroze.
• Zbog vlakana potpomaže pravilnu funkciju crevnog trakta i snižava rizik od dijabetesa tipa 2.
• Ojačava imuni sistem i često se koristi u čišćenju organizma.
• Zelena špargla je poznati prirodni diuretik, pomaže u razlaganju kamenja u bubregu i kod gihta.
• Bogata je folnom kiselinom, za trudnice blagotvornom.
• Koristi se kao afrodizijak kod oba pola.
• Pomaže kod iscrpljenosti, ublažavanja menstrualnih problema, a koristi se i u redukcionim dijetama.

Osobe koje u ishrani često koriste šparglu imaju pomalo neprijatan miris urina. Ovo nastaje usled razlaganja izvesnih sumpornih jedinjenja i ne predstavlja opasnost po korisnika. Prolazi nakon par časova.

U alternativnoj medicini, pored izdanaka špargle, koriste se i rizom i koren. Imaju dobar uticaj na rad probavnog sistema, jetre i bubrega, kao i srca i nervnog sistema. Rizom i koren beru se kad prođe berba izdanaka, dakle u kasno proleće. Ako se odmah ne iskoriste, suše se za neku kasniju upotrebu. Seme špargle ima antibakterijsko delovanje, a pečeno se može koristiti kao supstitut za kafu.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com