Zemanov potez ruši mit o „srpskoj krivici"

Da su Srbi loši momci koji su glavni krivci za ratove na tlu bivše Jugoslavije mantra je koju su stalno ponavljali zapadni političari koji su time pravdali kršenje međunarodnog prava, uvođenje sankcija i bombardovanje suverene države. Ovaj negativni mit o navodnoj srpskoj odgovornosti, koji je svojevremeno prenošen na filmsko platno i bio dominantan u holivudskim, ali i regionalnim filmovima, poslednjih godina je počeo da se kruni.

Čini se da je izvinjenjem predsednika Češke Miloša Zemana za NATO bombardovanje taj negativni narativ o Srbima dodatno doveden u pitanje, kao i ustaljeni izgovori da je do agresije Severnoatlantske alijanse došlo zbog etničkog čišćenja Albanaca na Kosovu, što gotovo niko od političara i medija na Zapadu ranije nije dovodio u pitanje.

Vest o sukobima na Bliskom istoku bar nekoliko sati nije bila glavna kada se u utorak predsednik Češke Miloš Zeman izvinio Srbima za NATO bombardovanje 1999. godine. Iako je Zeman i ranije tražio da Češka povuče priznanje nezavisnosti lažne kosovske „države”, niko nije očekivao da će se prilikom susreta s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem izviniti za to šta je naša zemlja prošla pre 22 godine.

„NATO bombardovanje bilo je greška… bilo je to gore od zločina i ja bih zamolio srpski narod da nam oprosti”, rekao je u utorak Miloš Zeman posle sastanka sa srpskim kolegom Vučićem u Pragu. Na zajedničkoj konferenciji za novinare preneo je da je s Vučićem razgovarao o tradicionalnom češko-srpskom prijateljstvu i podsetio na 1938. godinu, kada su Češku, kako je rekao, izneverili zapadni saveznici, i na 1968. godinu, kada su ih izneverili istočni saveznici. „Srpski narod u oba slučaja izrazio je svoju podršku. Mi smo mu zahvalili bombardovanjem”, poručio je Zeman.

Vučić je izjavio da je izvinjenjem srpskom narodu, zbog učešća Češke u NATO bombardovanju, predsednik Češke ušao u istoriju Srbije i naglasio da će to ući u udžbenike. Šta god bilo u budućnosti, šta god da se dešavalo, biće jasno da je jedan predsednik koji je učestvovao u donošenju neke odluke izgovorio da se izvinjava zbog bombardovanja Srbije, da je rekao da ga je to mučilo godinama, kazao je Vučić i dodao da je Zemanu beskrajno zahvalan na njegovoj hrabrosti. „Mislim da ne postoji ništa važnije nego da se kaže da možda jeste prvi, ali da nije poslednji predsednik koji će uputiti izvinjenje, a to su upravo njegove reči”, rekao je predsednik Srbije nakon sastanka održanog u utorak.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić kaže da je izvinjenje predsednika Zemana častan gest koji treba da upute sve zemlje koje su nas bombardovale. „To treba da urade od generalnog sekretara NATO-a, visokog predstavnika EU, pa do SAD, Velike Britanije i Francuske”, rekao je Dačić za TV Pink. Izvinjenje Zemana aktuelni češki zvaničnici tumače kao gest u lično ime, a ne izvinjenje češke države i, kao i mediji, podsećaju da je upravo Zeman kao tadašnji češki premijer dao zeleno svetlo da NATO bombe padnu na Srbiju. Zeman je, međutim, podsetio da je Češka u vreme kada se o tome odlučivalo bila tek nekoliko nedelja u NATO-u. „Tražili smo saglasnost i očajno tražili bar jednu zemlju da bude protiv, ali ostali smo sami. Ipak je to bio nedostatak hrabrosti”, rekao je Zeman.

Upravo tokom posete predsednika Vučića u Pragu se moglo čuti da Češka snažno podržava evrointegracije Srbije, što nije novost jer je iz ove zemlje stizala podrška ne samo integracionim već i ekonomskim odnosima dve države. To se vremenski skoro poklapa s poslednjim „non-pejperom” koji je objavljen u Nemačkoj i najmanje je loš po rešenjima koja se nude za rešavanje kosovskog problema, do te mere da, prema navodima medija, predviđa da Kosovo bude pod suverenitetom Srbije narednih 99 godina.

Da li je Zemanovo izvinjenje putokaz za rušenje mita o „srpskoj krivici”, ili čak promenu politike koju je u protekle tri decenije Zapad vodio prema Srbiji, ili je reč o potezu predsednika, odnosno tada premijera jedne suverene države, koji nije mogao da podnese sramotu što je dozvolio da podigne ruku za bombardovanje druge suverene države?

Predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže da, uprkos tome što je Zeman otvoreno tražio da Češka povuče priznanje Kosova, niko nije očekivao ovakav gest. Za „Politiku” navodi da bi do promena prema Srbima kao glavnim krivcima moglo da dođe ukoliko bi se još neki predsednik javio posle Zemana, ali ako sve ostane na izvinjenju predsednika Češke, onda teško da će do toga doći.

„Zeman je godinama govorio da je pogrešna bila atmosfera 1999, kada je on bio premijer, ali ako bi se još neko javio i rekao nešto slično kao Zeman, onda bi to stvarno značilo promenu tog narativa koji se temelji na tome da su Srbi bili odgovorni tokom devedesetih i da smo loši momci”, kaže Grubješićeva. Dodaje da čak i ukoliko bi se još neki političar sa Zapada pridružio Zemanu, bilo bi pogrešno da očekujemo da će povući priznanje Kosova.

Politički analitičar Dragomir Anđelković za naš list navodi da Zeman nije odraz „mejnstrima” u češkoj politici, a samim tim i na Zapadu. Ocenjuje da je on čovek specifičnih pogleda, koji ima hrabrosti da iznese stavove koji drugi ne smeju. „To što je Zeman uradio jeste za nas velika moralna satisfakcija i sigurno će imati odraza i odjeka u češkoj javnosti, ali ipak, iz tog poteza ne treba izvoditi zaključak da počinje preokret na Zapadu. On je to i ranije mislio i sada je jasno izrazio svoj stav, a većina zapadnih političara nema takav stav i nije spremna da prihvati da se radilo o agresiji na jednu suverenu državu i da nam se izvine”, kaže Anđelković i dodaje da ne očekuje u širim razmerama da dođe do većeg broja izvinjenja. „Mislim da će biti više takvih slučajeva i da će vreme relativizovati zapadnu priču da smo mi bili loši momci, ali da će se sve preokrenuti i da će oni prihvatiti da smo mi bili u pravu, to se neće desiti”, kaže Anđelković.

S njim se slaže i politički analitičar Branko Radun, koji navodi da je to više bila Zemanova odluka koja neće promeniti zapadnu politiku i odnos prema Kosovu. Za naš list navodi da to, ipak, nije samo privatna izjava jer je rekao nešto što mnogi političari na Zapadu misle. „Promenila se klima na Zapadu i sada je to mogao da kaže, a sumnjam da bi to mogao pre desetak godina. Albanci su potrošili kredit i to je jedan do razloga za ovu izjavu. To što se menja klima ne znači istovremeno da se menja i politika”, zaključuje Branko Radun.

Jovanović: Češki predsednik govori u ime Evrope

Živadin Jovanović, šef diplomatije SR Jugoslavije, potez Zemana tumači kao poziv na razum i navodi da očekuje da to neće biti jedino izvinjenje koje će stići na adresu srpskog naroda zbog bombardovanja 1999. godine. Za „Politiku” kaže da Zeman govori u ime Evrope i da je pitanje trenutka kada će i lideri nekih drugih zemalja da se ograde od tog zločinačkog čina i da priznaju da je to bila greška, kao metod rešavanja sporova. Naglašava da su tada u SRJ znali da u Evropi ima mnogo političara koji su bili protiv bombardovanja. „Bili su jaki otpori agresiji, i to ne od jednog čoveka ili jedne države, nego od mnogih članica NATO-a bilo je snažnih otpora da se učestvuje u jednom ilegalnom napadu.

Ti otpori su bili izraziti u Grčkoj, Francuskoj, ali i među nemačkim generalima, kao i u Češkoj, gde su smatrali da nisu iscrpljena sva diplomatska sredstva za rešavanje pitanja na KiM i da ne treba ishitreno preduzimati vojne akcije. Posle napada na Jugoslaviju pitanje na Starom kontinentu bilo je ko će biti sledeća žrtva NATO pakta”, kaže Jovanović.

Zašto Češka nije stavila veto na bombardovanje SRJ

Miloš Zeman je 1999. kao premijer češke manjinske socijaldemokratske vlade dao saglasnost za preletanje aviona NATO-a preko Češke, ali je još tada upozoravao da se bombarduje zbog humanitarne katastrofe kosovskih Albanaca, a da bi bio apsurd kada bi bombardovanje vodilo ka otcepljenju Kosova od Srbije.

„Tadašnjeg odlučivanja češke vlade se sećam veoma nerado. Češka je bila poslednja zemlja koja je dala saglasnost za bombardovanje, i to iz tog razloga što smo bili u NATO-u tri nedelje i verovatno ne bi bilo potpuno normalno kada bi kao novajlija i kao jedina zemlja stavili veto na tu odluku”, kazao je Zeman za agenciju ČTK u intervjuu datom 2019. povodom obeležavanja 20. godišnjice ulaska Češke u NATO. Zeman je podsetio da je Češka 1999. pokušavala da traži saveznike u NATO-u za diplomatsko rešenje, ali bez uspeha, i da je tek kasnije Češku podržala Grčka i predložile su diplomatsku inicijativu.