Vreme kad su se kolege volele i poštovale

Smrt Đorđa Marjanovića, nekada velike muzičke zvezde, rastužila je region, kako zbog njegovog odlaska, tako i zbog opraštanja od cele jedne epohe, boljih vremena, kad smo živeli u većoj zemlji, bezbrižniji i srećniji.

Malo koji dečak u tadašnjoj Jugoslaviji nije poželeo da, kad poraste, bude Đorđe Marjanović, slavan i nasmejan, a devojčice su maštale da budu tako elegantne i šik kao Tereza Kesovija... To sam i sama želela.

Ugledne festivale poput Beogradskog proleća, Splita, Opatije i drugih, pratili smo, osim zbog kvalitetnih pesama i glasova, i zbog toga da vidimo da li će Đorđe odmah zaskakutati na sceni i baciti sako u publiku, kao što nas je interesovalo kakvu će haljinu i frizuru imati, uvek sa stilom, besprekorna Tereza Kesovija. Bilo je to vreme kad su se kolege volele, poštovale, podržavale...

Mnogo godina kasnije (2011), nakon ratnih strahota, raspada zemlje, mnogih nedoumica, Tereza održava koncert u Beogradu. Prošlo je gotovo četvrt veka. Među prvima je podržava Đorđe. Susret u suzama, zagrljaju, poljupcima, neverici... Đorđe ne može da govori, niti da peva, ne može da joj se pridruži na sceni... Ali oči mu se smeju.

Prateći ih decenijama s objektivom, shvatila sam sličnosti između njih. Oboje pre svega veoma emotivni, a zatim i veliki profesionalci, zaljubljenici u svoj poziv, temperamentni i autentični. Oni su skakali po sceni, kad je manir, u njihovoj oblasti muzike, bio da se peva mirno. I ostali su neobuzdani, nesvakidašnji, veseli i svoji.

Đorđe je igrao na sceni, imao svoje glumačke minijature i bacanje sakoa, publika je vrištala... Terezu, uvek svoju i spontanu, nikad niko nije zaustavio u mahanju rukama na sceni, pokazivanju suza i emocija. I kad joj pukne štikla na sceni, ona ih šutne i nastavi koncert bosa...

Oboje voljeni od publike, s armijama obožavalaca koji su ih pratili decenijama. Stari prijatelji Đorđe i Tereza, dve velike jugoslovenske zvezde, a kasnije, jedna srpska, druga hrvatska. I njih su, kao i sve nas, događaji devedesetih teritorijalno razdvojili, rasparčali, ali ostale su emocije. Kod istomišljenika. Ostala je stara ljubav između velike većine suseda. „Stare ljubavi”, kao što je pevala Tereza. Da li će stara ljubav opstati ili bledi odlaskom Đorđa Marjanovića, Balaševića, Arsena Dedića...