Haos razorene Gaze

U saopštenju ureda izraelskog premijera kratko se kaže da je kabinet bezbednosti jednoglasno usvojio preporuke da prihvati egipatsku inicijativu za bezuslovni prekid vatre. Palestinske grupe Hamas i Islamski džihad potvrdile su primirje koje je stupilo na snagu juče u dva sata ujutru.

Time je prekinut najteži izraelsko-palestinski sukob od rata u Gazi 2014. uz bilans 232 poginula Palestinca, među kojima 65 mališana, i 12 Izraelaca, uključujući dvoje dece.

Gaza se još oporavljala od teških rana zadobijenih tokom rata 2014, a generacija Palestinaca rođena u traumi ponovo posmatra razaranje koje je postalo deo pejzaža pojasa koji je pod izraelskom kopnenom, pomorskom i vazdušnom blokadom od 2007.

Tragedija se pretvorila u sastavni deo života 2,1 milion ljudi od kojih su većina, po klasifikacijama UN, izbeglice. Mala teritorija, najgušće naseljeni deo sveta, zatrpana je stotinama hiljada tona ruševina. Palestinci tumaraju ulicama zaobilazeći ili preskačući ostatke zgrada koje su porušili izraelski projektili i bombe.

Hamas procenjuje da je šteta najmanje 250 miliona dolara, a da su štete nanete infrastrukturi uskratile struju i vodu za oko 800.000 ljudi u enklavi koja ima jednu od najvećih stopa nezaposlenosti na svetu, a 80 odsto ljudi oslanja se na međunarodnu pomoć da bi preživelo.

Zbog oštećenja vodova, snabdevanje strujom svedeno je na tri-četiri sata dnevno, što je upola kraće nego u „normalnim” vremenima. Samo jedno raketiranje je bez vode ostavilo više od 140.000 ljudi u gradu Han Junis. Generatori su od male koristi zbog nestašice goriva koju su Izraelci onemogućili zatvaranjem komercijalnog prelaza Kerem Šalom, pa prve količine po ubrzanom postupku stižu preko egipatskog prelaza Rafa.

Nestašice električne energije ozbiljno su poremetile sistem vodosnabdevanja, pa je najdirektnije ugroženo 95 odsto stanovništva pojasa. Tri glavna postrojenja za desalinizaciju vode, koja snabdevaju 400.000 ljudi, prestala su da rade, a 100.000 kubika netretirane vode dnevno se vraća u more. Kanalizacione pumpe takođe ne rade pa preti opasnosti od zaraza. Izraelski vazdušni udari uništili su 10.000 metara podzemnih cevi.

UN saopštavaju da je oštećeno šest bolnica i 11 medicinskih centara. Bombardovanja su ozbiljno oštetila kliniku Al Rimal u kojoj se nalazila glavna laboratorija za testiranja na kovid 19 koja je obustavila rad. U bombardovanjima je ubijen i doktor bolnice Al Šifa koja je upravljala naporima za suzbijanje pandemije. Oštećena je i klinika koju vode Lekari bez granica.

Prvi bilansi pokazuju da je više od 1.300 stambenih objekata uništeno ili toliko teško oštećeno da je neupotrebljivo. Prema procenama UN, više od 75.000 stanovnika Gaze ostalo je bez domova ili je moralo da ih napusti pred intenzivnim bombardovanjima. Blizu 13.000 objekata je delimično uništeno.

Stotine privatnih poslovnih prostora i ureda raznih nevladinih organizacija je teško oštećeno, među njima i predstavništvo katarskog Crvenog polumeseca. Tri džamije su sravnjene sa zemljom, a još 40 zajedno sa jednom crkvom je pretrpelo velike štete.

Poljoprivredni sektor pretrpeo je milionske dolarske štete, a trgovina i industrija procenjuju gubitke na 40 miliona dolara. Ozbiljne štete pretrpelo je 50 škola, nekoliko obdaništa kao i Institut za siročiće. Stradale su i jedna velika knjižara i izdavačka kuća.

Čak 33 medijska prostora su potpuno uništena, uključujući dopisništva američke agencije AP i televizije Al Džazira  – sve pod nedokumentovanim tvrdnjama da su se unutra nalazili palestinski „teroristi”.

Izraelci su kao legitiman vojni cilj imali uništavanje Hamasove mreže tunele. Moguće je pod to podvesti i bombardovanje 74 prostorije Hamasa i policijskih stanica, ali suviše je dug spisak onoga što je izraelska vlada tokom 11 dana ovog asimetričnog sukoba nazivala „nenamernim” žrtvama u Gazi.

Previše za armiju koja raspolaže najsavremenijim precizno navođenim raketama i brižljivo prikupljanim obaveštajnim podacima. Ponovo će se aktivirati optužbe da se Izrael prema Gazi odnosi kao prema „velikom zatvoru na otvorenom”.

Međunarodni krivični sud trebalo bi da otvori istragu o Izraelu i Hamasu pa neka se utvrdi kolika je i kakva čija odgovornost. Problem je u tome što ni Izrael, ni njegov najveći zaštitnik, Sjedinjene Države, taj sud ne priznaju.