Ćirilicom su se velikani potpisivali

Bajina Bašta – „Baštinimo ćirilicu u Bajinoj Bašti” i „Ćirilica se piše srcem” – slogani su na majicama mladih volontera na trećoj po redu manifestaciji „Ćirilična baština”, koja je preksinoć otvorena u varoši kraj Drine. Trodnevni program će se odvijati na platou i u galerijskom prostoru Ustanove „Kultura”.

Ćirilici u čast predavanja će održati poznavaoci našeg jezika i pisma, upriličena je i izložba grafita, predstava „Bedemi ćirilice”, muzički sadržaji, foto-konkurs, dečje edukativno-zabavne igre, prigodne besede u obližnjem manastiru Rača.

Uz poruku „Koristimo ćirilicu, čuvajmo svoje”, na otvaranju su govorili Vesna Đurić, predsednica opštine Bajina Bašta, Siniša Spasojević, predsednik organizacionog odbora manifestacije i Milovan Jezdić, direktor Ustanove „Kultura”.

Zaslužnima za zaštitu i primenu našeg nacionalnog pisma dodeljene su nagrade „Ćirilične baštine”. Glavno priznanje, „Ćirilična darovnica”, prošle godine ustanovljena (prvi dobitnik je list „Politika”), pripalo je Drašku Stanivukoviću, gradonačelniku Banjaluke – za doprinos u očuvanju i promociji ćirilice, srpskog jezika i pisma, kao i zbog odluke da zvanični digitalni kanali grada Banjaluke budu na ćirilici.

Zahvalnice su dodeljene Nacionalnom parku „Tara” i kompaniji „Zlatiborac”, koji i van naše zemlje promovišu srpsko pismo.

Nakon nastupa gudačkog trija RTS-a i mladih članova radionice „Art moment”, u galeriji Ustanove „Kultura” otvorena je izložba „Ćirifiti”, autora Petra Popovića Pirosa. Postavku čine grafiti ispisani ćirilicom.

Posebnu pažnju privuklo je predavanje o ćirilici koje je održao akademik Miro Vuksanović, urednik edicije „Deset vekova srpske književnosti”. On je nadahnuto govorio o dugoj tradiciji našeg pisma i njegovim trajnim vrednostima, temeljnim srpskim knjigama, zapisima, prvim štamparijama, hramovima živopisanim ćirilicom.

– Sada osnovno srpsko pismo Srbi sami od sebe štite, počesto okrivljeni da tako svoj nacionalizam pojačavaju više nego što je dopušteno. Kao da nije prirodno da svaki narod drži, brani i obrađuje imanje koje su mu preci ostavili – rekao je Vuksanović.

Prema njegovim rečima, velika je gustina latiničnih naziva na ulicama i TV ekranima, ali i u knjigama čiji se izdavači pravdaju da se prilagođavaju zahtevima knjižara iz regiona, jer se region ne prilagođava ćiriličarima.

– Kao da to nije briga države, pitanje koje treba urediti jasnim i primenjivim zakonskim propisima – istakao je Vuksanović, zaključivši predavanje podsećanjem da su se velikani naše istorije čitkom ćirilicom potpisivali, te poručio Srbima da njihove primere treba slediti.

– Potpis vladike Njegoša je od ćirilice ujednačenih i složnih slova. Ćirilički potpis Nikole Tesle je usred Njujorka bio razvučen, harmoničan u rasporedu slova, jednostavan i lep, Mihailo Pupin je iz Amerike u Idvor i Beograd slao pisma otkucana na ćiriličnoj pisaćoj mašini, imao je umetničkih sedam ćiriličkih slova u svom potpisu. Čitljiv i različit prema prilikama bio je potpis Milutina Milankovića, neobičan kad nagoveštava kako je njegova naučna misao išla kroz vasionu i vekove, pa sam uzeo potpis sa više strana zavidljivošću opanjkanog Ive Andrića, u ćiriličkoj povezanosti imena i prezimena njegovog, kao da je to celina, kao što jeste, i to samo takva. To su primeri koje valja slediti, malo takvih uzora u srpskoj kulturi i nauci imamo – istakao je akademik Miro Vuksanović.