Crtež je kao tango – ples oko nečeg nedostupnog

Valjevo – U Modernoj galeriji u Valjevu otvorena je izložba crteža Ljubodraga Jankovića Jaleta. Postavku čini 50 radova ovog poznatog umetnika, koji su nastali od 1965. do 2009. godine.

– On je kao vrlo mlad shvatio da je crtež zapravo fundament, nešto što je starije i od pisane reči, da je to jedna dubinska rasprava između srca i razuma, da je crtež kao tango, ples oko nečeg nedostupnog. Danas kada umetnost postaje sve hladnija, Jale nas ponovo vraća jednom nauku da se moramo vratiti ruci, tom nekom likovnom umetničkom otelovljenju – rekao je na otvaranju izložbe „Jaletova mitopoetika” likovni kritičar Dragan Jovanović Danilov, naglasivši da je žena uvek u u centru Jankovićevog crteža.

Ljubodrag Janković Jale, koji iz objektivnih razloga nije mogao da prisustvuje otvaranju svoje izložbe crteža, u prethodnom periodu imao je dve samostalne i više grupnih izložbi u Modernoj galeriji u Valjevu. Prvom samostalnom, 1988. godine, predstavljeno je njegovo slikarstvo iz ranog perioda – od 1955. do 1965. godine, dok je na drugoj prezentovan triptih „Pastiri” u okviru programa „Jedan autor – jedna slika”.

Najnovijom postavkom „Jaletova mitopoetika”, koja će biti otvorena do 30. jula, posetiocima se pruža prilika da steknu uvid u značajan segment Jankovićevog stvaralaštva, koji do sada nije izlagan u valjevskom hramu moderne umetnosti. Ovom izložbom predstavljeno je višedecenijsko istraživanje antropomorfnih, zoomorfnih i biomorfnih formi.

Ljubodrag Janković Jale rođen je 1932. godine u Pirotu, osnovnu školu i deo ondašnje niže gimnazije završio je Jagodini. Od 1947. do 1951. pohađao je Srednju školu za primenjenu umetnost u Beogradu, u klasi profesora M. S. Petrova. Diplomirao je 1954. godine na beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti, u klasi profesora Vinka Grdana. Do 1968. godine bavio se različitim disciplinama iz oblasti primenjene umetnosti i kao ilustrator sarađivao sa više izdavačkih kuća. Početkom šezdesetih prošlog veka izabran je za asistenta na Katedri primenjenog slikarstva na Akademiji primenjenih umetnosti, da bi pet godina kasnije postao docent. Član ULUPUDS-a je od 1957, a ULUS-a od 1961. godine. Predavao je kao redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu sve do penzije 1997. godine. Pored niza samostalnih, učestvovao je na mnogim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.