Ko zaista diskredituje predsednika

Direktor Republičkog zavoda za statistiku, gospodin Miladin Kovačević, kritički se osvrnuo na moj tekst objavljen u „Politici” od 19. 5. 2021. pod naslovom „Da li predsednika neko obmanjuje”. U odgovoru se neću koristiti polemičkim metodom koji koristi gospodin Kovačević već ću se držati činjenica.

Da podsetim, u svom tekstu sam izneo dve tvrdnje. Prva je da Srbija nije po rezultatima BDP-a za 2020. godinu (uz Litvaniju) bila najbolja u Evropi, kako je to predsednik izjavio. Srbija je bila šesta. Pad BDP-a je iznosio samo jedan odsto i to je i dalje odličan rezultat, bez obzira na mesto koje je tim rezultatom postignuto. Gospodin Kovačević nije osporio moju prvu tvrdnju već se napravio da je nije video. Otuda ne znamo ko je predsednika pogrešno i potpuno nepotrebno obavestio o „plasmanu” Srbije na rang-listi najuspešnijih država Evrope.

Moja druga tvrdnja je da kumulativni BDP Srbije na kraju 2021. ne može biti za 50 procenata veći u odnosu na BDP iz 2012, kako je predsednik rekao. Rast privrede se ne izračunava preko rasta BDP-a u evrima na bazi kojega je ta cifra dobijena jer je taj pokazatelj deformisan stopama inflacije i politikom kursa dinara. Na primer, BDP u evrima je u 2020. zabeležio rast od jedan odsto, iako je srpska ekonomija bila u recesiji i zabeležila pad od jedan odsto. BDP ne može istovremeno i rasti i padati.

Kao što je u prošloj godini BDP pao (a ne porastao) za jedan procenat, tako i kumulativni rast BDP-a u poslednjih devet godina, po istom metodu, može biti samo oko 24 odsto i nikako 50 odsto. Gospodin Kovačević ne osporava moju tezu već je prekriva konfuznim, nepreciznim rečenicama u kojima govori o nezabeleženim ekonomskim čudesima koja se događaju u Srbiji. U mnoštvu rečenica saznajemo i da predsednik nijednog trenutka nije koristio termin „realni rast”. Ako predsednik nije govorio o realnom rastu, o kom i kakvom rastu jeste govorio, i u čemu je vrednost tog podatka?

Gospodin Kovačević uvodi novi statistički elemenat u polemiku tvrdeći da je BDP po stanovniku od 2012. do 2020. porastao za 43 procenta. I taj rast je izveden preko BDP-a u evrima, dakle po istom onom metodu koji sam kritikovao. Ako je to ispravan metod, onda prethodne vlasti mogu da tvrde da je BDP po glavi od 2001. do 2012. povećan za 141 procenat. Prihvatajući taj metod, gospodin Kovačević (doduše, indirektno ali svakako efektno) odaje priznanje prethodnim vlastima za mnogo uspešniju ekonomsku politiku – bar mereno evro BDP-om po glavi stanovnika. (Šta mislim i šta sam mislio o ekonomskoj politici prethodnih vlasti poznato je svima onima koji prate moje tekstove.)

Ako ostavimo statistiku po strani, ova polemika ima jednu, po mom uverenju, zabrinjavajuću dimenziju. Gospodin Kovačević je direktor statističke institucije koja bi, po logici stvari, morala biti nezavisna – po svojoj funkciji on nije zadužen niti da brani niti da napada predsednika, niti da hvali niti da kudi ekonomsku politiku. Još je tragičnije kada direktor na sebe preuzima funkciju portparola, kada pokušava da prodre u dubine predsednikove podsvesti, tumačeći zašto je predsednik nešto rekao, ili nije rekao, ili šta je predsednik mislio kada je nešto rekao.

Gospodin Kovačević kaže da „ … Katić želi da dezavuiše i time indirektno diskredituje predsednika”, „ … da imputira predsedniku”, da je moj cilj da se „ … diskredituje predsednik i realan napredak srpske privrede”. Ne. Moj cilj je samo da u javnoj sferi govorimo jezikom činjenica, da ne manipulišemo statističkim podacima, i najvažnije, da konačno otvorimo raspravu o pravcima ekonomske politike. Upravo to, vešto ili nevešto, dobro ili loše, stručno ili nestručno, radim već 17 godina nepristrasno, ne obazirući se na to ko je na vlasti. Konačno i možda najvažnije, istorija nas uči da vlast diskredituju i na kraju joj glave dođu pre svih poltroni i „mangupi u njihovim redovima”, oni koji su dobri svakoj vlasti … dok je na vlasti.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista