Kinu ne zanima rusko-američki nuklearni sporazum

Posle Donalda Trampa i vlada novog američkog predsednika Džoa Bajdena protestovala je protiv činjenice da Peking neće da se pridruži sporazumima o ograničavanju nuklearnog oružja.

Robert Vud, američki ambasador za politiku razoružavanja, požalio se ove nedelje da iako Kinezi „drastično uvećavaju nuklearni arsenal”, i dalje se oglušuju na poziv da sa SAD bilateralno pregovaraju o ovoj temi.

„Odbijaju da se pridruže razgovorima kakve imamo sa Rusijom”, izjavio je Vud na virtuelnom sastanku Ujedinjenih nacija o razoružanju, prenosi Rojters.

Na to je vlada predsednika Si Đinpinga samo odgovorila da je uvek spremna za dijalog. Dosad su iz Pekinga poručivali da nemaju razloga da se pridružuju rusko-američkim dogovorima o zauzdavanju najubojitijeg naoružanja jer je kineski arsenal neuporedivo manji od zaliha hladnoratovskih neprijatelja. Uglavnom se procenjuje da Sjedinjene Države imaju 3.800, a Rusija 4.300 nuklearnih bombi (raspoređenih i uskladištenih).

Pentagon je u nedavnom izveštaju predvideo da će Kina u narednih deset godina udvostručiti broj nuklearnih bombi na 400. Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, sve pomenute zemlje imaju i više od navedenog broja nuklearnih bojevih glava, a Kina je već stigla do 320 komada.

Kao razlog zašto nije želeo da sa Rusijom obnovi „Novi Start”, koji Vašington i Moskvu obavezuje da smanje broj raspoređenih strateških (dugodometnih) bojevih glava na 1.550, Tramp je navodio da su takvi dogovori besmisleni ako ne uključuju i Kinu. Sporazum je isticao u februaru i šef Kremlja Vladimir Putin predlažući da se važenje produži za pet godina, ali je Trampova administracija nudila 12 meseci i da se međuvremenu postigne novi sporazum, po mogućstvu i sa Pekingom.

Ipak, Bajdenova administracija je prihvatila Putinov predlog pa je važenje „Novog Starta” produženo do 2026. Time je sačuvan jedini preostali sporazum o ograničavanju nuklearnog naoružanja između SAD i Rusije. Trampova vlada je još 2019. napustila američko-ruski sporazum INF, koji je zabranjivao da se proizvode, testiraju i raspoređuju nuklearni projektili kratkog i srednjeg dometa lansirani sa zemlje.

Dogovor Bajdenove administracije i vlade sa Crvenog trga uglavnom je nailazio na pohvale, ali je bilo i glasova koji su smatrali da su Bela kuća i Kremlj morali da budu uporniji da u sporazum uključe i Sija. Kritičari su isticali da je loše što Vašington i Moskva smanjuju atomsko oružje dok ista ograničenja ne važe i za Kinu, ali su podržavaoci ocenjivali da je svako nuklearno obuzdavanje pozitivna stvar i da ne postoji nikakva mogućnost da Peking do 2026. sustigne Ameriku i Rusiju.

Dve najveće nuklearne sile imaju 90 odsto nuklearnog oružja u svetu, prenosi Radio slobodna Evropa. Ova vrsta naoružanja česta je tema razgovora između američke i ruske vlade, a naći će se na stolu i ako se Bajden i Putin zaista sledećeg meseca budu susreli na samitu, najverovatnije u Švajcarskoj.