Či­ste va­zduh i spa­ja­ju lju­de

– Par­ko­vi po­bolj­ša­va­ju kli­mu, pre­či­šća­va­ju va­zduh, vo­du i ze­mlji­šte od za­ga­đi­va­ča, sma­nju­ju štet­ni uti­caj bu­ke na sta­nov­ni­štvo i sta­ni­šte su za mno­ge bilj­ke i ži­vo­ti­nje, a po­ne­kad i za ugro­že­ne vr­ste. Oni su i ve­za iz­me­đu su­sed­stva, od­no­sno na­se­lja, a če­sto po­sta­ju i me­sta za dru­že­nje i po­ve­zi­va­nje lju­di. Do­pri­no­se raz­vo­ju za­jed­ni­ce, pro­stor su za opu­šta­nje, sport, re­kre­a­ci­ju i igru de­ce, me­sta kul­tur­nih i so­ci­jal­nih de­ša­va­nja, po­di­žu svest o za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne i pro­mo­vi­šu zdrav ži­vot – is­ti­ču iz JKP „Ze­le­ni­lo – Be­o­grad”.

Ovo pred­u­ze­će odr­ža­va ukup­no 63 par­ka u na­šem gra­du, a nji­ho­va ukup­na po­vr­ši­na je 2.307.152 kva­dra­ta. Ov­da­šnje ze­le­ne po­vr­ši­ne omi­lje­ne su pri­rod­ne oaze Be­o­gra­đa­na, a ra­do ih po­se­ću­ju i stran­ci, pa su ta­ko Ka­le­meg­dan, Pi­o­nir­ski i Top­či­der­ski park, kao i Ta­šmaj­dan, ujed­no i va­žni tu­ri­stič­ki adu­ti na­šeg gra­da. Par­ko­vi su i ču­va­ri isto­ri­je, u nji­ma se na­la­ze ne­ki od naj­zna­čaj­ni­jih grad­skih spo­me­ni­ka ko­ji ka­ko ži­te­lji­ma ovog gra­da ta­ko i nji­ho­vim go­sti­ma ot­kri­va­ju ne­ke od naj­in­te­re­sant­ni­jih pri­ča iz na­še pro­šlo­sti. 

Naj­ve­ći grad­ski park je park Ušće i za­u­zi­ma po­vr­ši­nu od 518.614 kva­dra­ta. On se, ka­ko su ob­ja­sni­li iz „Ze­le­ni­la”, ta­ko­đe mo­že po­hva­li­ti ti­tu­lom jed­nog od naj­po­se­će­ni­jih, bar kad je reč o su­gra­đa­ni­ma. Pret­hod­nih go­di­na je ure­đi­van, a u bu­duć­no­sti bi mo­gao da po­sta­ne pra­vi „štih” kad je reč o tu­ri­stič­koj po­nu­di jer je za nje­ga na­ja­vlji­va­na grad­nja sa­dr­ža­ja kao što su jar­bol od 120 me­ta­ra sa srp­skom tro­boj­kom i pa­no­ram­ski to­čak. Ov­de bi, ako se ostva­re pla­no­vi vla­sti, u vi­du skulp­tu­re tre­ba­lo da bu­de iz­me­šten i Sta­ri sav­ski most. 

Po­sle Ušća, naj­ve­ći je Ka­le­meg­dan, ko­ji se pro­sti­re na po­vr­ši­ni od 388.552 kva­dra­ta. Reč je o ne­po­kret­nom kul­tur­nom do­bru na ko­me se na­la­zi ve­li­ki broj spo­me­ni­ka i kul­tur­nih obe­lež­ja, a ujed­no i pri­rod­noj oazi, je­di­noj u Be­o­gra­du, ko­ja se od­ne­dav­no mo­že po­hva­li­ti čak i pal­ma­ma.

Tre­ći po ve­li­či­ni je Top­či­der­ski park sa 125.525 kva­dra­ta, pr­vi evrop­ski ob­li­ko­van par­kov­ski pro­stor u Sr­bi­ji, ujed­no i spo­me­nik pri­ro­de. 

Na­su­prot ovim „gi­gan­ti­ma” sto­ji par­če ze­le­ni­la na uglu Cvi­ji­će­ve 91 i Lju­be Di­di­ća 10. Reč je o naj­ma­njem par­ku u gra­du ko­ji se pro­sti­re na 1.420 kva­dra­ta, na­sta­lom še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, ka­da je na ovom pro­sto­ru ni­klo i stam­be­no na­se­lje. 

A ako go­vo­ri­mo o „sta­žu”, naj­du­ži staž ima da­na­šnji Fi­nan­sij­ski park. To je ujed­no i pr­vi park u Be­o­gra­du, iz­gra­đen po­red knez Mi­lo­še­vog dvo­ra 1836. go­di­ne u blo­ku iz­me­đu Ne­ma­nji­ne uli­ce i Uli­ce kne­za Mi­lo­ša. Po iz­gnan­stvu Mi­lo­ša i Mi­ha­i­la, ka­ko je ra­ni­je pi­sa­la „Po­li­ti­ka”, park je pre­dat Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja či­ja je zgra­da po­ru­še­na u bom­bar­do­va­nju 1941. go­di­ne. Ta­ko je i do­bio ime po ko­me je da­nas po­znat. 

„Be­ba” me­đu ze­le­nim oaza­ma u gra­du je­ste Park Re­pu­bli­ke Ar­gen­ti­ne u Blo­ku 62 na No­vom Be­o­gra­du. Naj­mla­đi je, po­sto­ji sa­mo če­ti­ri go­di­ne. Ka­ko je re­če­no pri­li­kom nje­go­vog otva­ra­nja, on je, osim pro­sto­ra za pre­dah i re­kre­a­ci­ju, ujed­no i po­tvr­da pri­ja­telj­stva dva ge­o­graf­ski uda­lje­na, ali ina­če bli­ska na­ro­da. 

Ka­ko do­da­ju iz „Ze­le­ni­la Be­o­grad”, naj­vi­še par­ko­va na­la­zi se na Sav­skom ven­cu, njih 12, je­dan ma­nje je na Sta­rom gra­du, Pa­li­lu­la ih ima osam, Vra­čar de­vet, ko­li­ko i No­vi Be­o­grad, Zve­zda­ra i Ra­ko­vi­ca ima­ju po dva, Ču­ka­ri­ca i Vo­ždo­vac tri, a Ze­mun če­ti­ri par­ka.

– Ovih da­na „Ze­le­ni­lo – Be­o­grad” za­po­če­lo je sad­nju let­njeg cvet­nog ra­sa­da, ka­ko u par­ko­vi­ma ta­ko i u cvet­nja­ci­ma ši­rom Be­o­gra­da. Ukup­no će bi­ti za­sa­đe­no oko 400.000 cve­to­va ra­znih vr­sta od ko­jih naj­vi­še sal­vi­je, ka­di­fe, vin­ke, ali­su­ma i be­go­ni­je. Pa­le­ta bo­ja se­zon­skog cve­ća pro­te­že se od be­le, pre­ko žu­te, na­ran­dža­ste, cr­ve­ne, ro­ze, lju­bi­ča­ste, do pla­ve – ka­žu iz ovog jav­nog ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća i pod­se­ća­ju da su u pret­hod­nih pet go­di­na ob­no­vi­li i sa­ni­ra­li 11 par­ko­va, a to su Park Alek­san­drov, Ma­li Ta­šmaj­dan, Ka­ra­đor­đev park, Pi­o­nir­ski park, par­ko­vi „Đu­ro Stru­gar”, „Ušće”, Ze­mun­ski park, Park pri­ja­telj­stva, Park voj­vo­de Vu­ka, park – šu­ma „Šu­mi­ce” i Park Mi­lu­ti­na Mi­lan­ko­vi­ća. Pre ne­ko­li­ko da­na, ko­nač­no je po­če­la ob­no­va i ču­ve­nog „Pe­tog par­ki­ća”, sim­bo­la gra­đan­ske bor­be za ze­le­ne oaze gra­da.