Barbara Pravi – pravi pobednik

Kad se na roterdamskom platou ovogodišnjeg 65. takmičenja za pesmu Evrovizije pojavila Francuskinja Barbara Pravi (28), ljupko žensko čeljade crnih i užarenih očiju, devojka srpsko-iranskog porekla (otac joj je Srbin, a majka Iranka), Parižani su naglo skočili iz svojih udobnih fotelja i nemo stali pred televizore zureći u program Frans 2. Čak ni francuski predsednik Emanuel Makron nije ostao ravnodušan, pa je Barbari Pravi, pre njenog nastupa na „Evroviziji”, u znak podrške poslao poruku ohrabrenja, kao i komentar na „Instagramu”.

Ova, dosad ne baš mnogo poznata, pevačica u Francuskoj, kompozitorka i pisac tekstova – mnogo poznatija u ovoj zemlji kao uporan borac protiv nasilja nad ženama – zajedno sa koautorom po imenu Antoan Baro-Igit (u Sloveniji je proveo tri godine svirajući elektronsku muziku) napisala je nežnu, zaista pravu, melodiju dirljivog teksta, šansonu „Voala” („Voilà”), sa kojom je osvojila ne samo dvanaest glasova od srpskog žirija iz Beograda nego i zauzela drugo mesto na ovogodišnjem takmičenju „Pesme Evrovizije”, odmah iza italijanske grupe „Maneskin” sa pesmom „Ziti e buoni” („Zitti e Buoni”).

Nisam više dovoljno mlad da bih grupi „Maneskin”, inače pobednicima poslednjeg Festivala u Sanremu, dodelio čak i jedan, jedini poen. Ovom prilikom, pitam se, zaista najozbiljnije, da li u svetu zabavne muzike, a pogotovo na festivalima lakih nota, postoji organizovana muzička mašinerija (da ne potegnem neku jaču reč) koja novcem bira krajnjeg pobednika. Jer, bio sam više nego zabezeknut, kao sigurno i većina „sanremskih” Italijana, kad je italijanska grupa „Maneskin” ove godine osvojila prvo mesto na renomiranom Festivalu u Sanremu. Po mom ukusu – ali šta to vredi – prvo mesto na ovogodišnjem „Sanremu” zaslužila je pevačica Noemi. No, verujem da bi se isti glasački ishod na ovogodišnjem „Sanremu” da pobedi grupa „Maneskin” sigurno dogodio čak i da je na njemu učestvovala nekadašnja velika zvezda italijanske kancone Peti Pravo.

– Barbari Pravi (rođena Pjević), čiji su muzički uzori najveće gromade francuske šansone (Žak Brel, Žorž Brasen, Šarl Aznavur, Fransoa Ardi...), njen voljeni deda, Srbin, pametno je predložio da za potrebe francuske muzičke scene prezime Pjević promeni u za francusko uvo –vrlo osetljivo inače za strana imena i prezimena – lakše svarljivo prezime, Pravi. Pravi, dakle, istinski, autentičan. Svome voljenom dedi, a koji joj je znao često pričati o svim svojim mukama kroz koje je prolazio tokom imigrantskog života u Francuskoj, njegova unuka Barbara posvetila je melodiju pod nazivom „Deda, Sara i ostali”.

Sve dok konačno nije uzela mikrofon u ruke, životni put Barbare Pravi nije uopšte bio posut ružama, a kamoli onaj pravi. Ne tako davno, tavorila je radeći kao servirka u nekom neuglednom pariskom bistrou, brišući oprane šoljice od kafe. Shvativši da joj muzika ide stvarno od ruke, a na njenu i na sreću publike, hrabro se bacila u bodljikavi svet zabavne muzike i lakih nota. No, njene note su sve samo ne lake.

Kad je izabrana da predstavlja Francusku na ovogodišnjem takmičenju „Pesma Evrovizije” u Roterdamu, izjavila je: „Evrovizija, to će biti mnogo posla, ali ja sam spremna.” Barbara Pravi, koju najpoznatiji francuski muzički stručnjaci i kritičari počinju upoređivati sa velikom francuskom šansonjerkom Edit Pjaf, što joj predstavlja ogroman kompliment, za svoju pjesmu „Voala” izjavljuje da joj savršeno odgovara. „Kad pevam ovu  pesmu, pevam je u transu”, kaže. Dvanaest poena su ovoj pesmi dodelile: Holandija, San Marino, Španija, Srbija, Nemačka, Irska, Švajcarska i Velika Britanija.