Alarm za mozak

Nepovoljno delovanje stresa na organizam odavno je poznato, ali još uvek nije pronađena opšteprihvaćena naučna definicija za telesne reakcije koje nastaju kao odgovor na različita životna iskustva. Najkraće rečeno, stres je odgovor organizma na nešto što se doživljava kao napad ili pritisak. Prema posledicama, može biti mali (izazvan manjim svađama u porodici, na radnom mestu, zbog trke s vremenom, nedostatka novca, raskoraka između želja i mogućnosti) i veliki koji se ne događa svakodnevno, ali izaziva veliku patnju. Većina može uspešno da ih savlada, ali ima i onih kod kojih ostavlja posledice na telesno i psihičko zdravlje.

Utvrđena je i lista činilaca koji izazivaju najjači stres. Kad su u pitanju događaji socijalne prirode, to su pre svega loši međuljudski odnosi, bračni nesporazumi, razvod, gubitak posla i nezaposlenost. Psihološki stresovi većinom nastaju zbog straha, frustracija, stalnog duševnog nemira. Stres može da bude i fizički, izazvan hladnoćom, toplotom, radijacijom, bukom, vibracijama, povredom.

Kad odbrana popusti

Kako da prepoznamo da smo u stresnom stanju? Stres se ispoljava ubrzanim srčanim radom, nesanicom, umorom, smanjenim ili pojačanim apetitom, smanjenom radnom sposobnošću, visokim krvnim pritiskom, fizičkom napetošću, preteranim pušenjem i konzumiranjem alkohola, čestim promenama raspoloženja, glavoboljom.

- Na stres prvo reaguje nervni sistem, zatim endokrini i na kraju imunološki - objasnila je profesor dr Nada Kostić, internista endokrinolog, na nedavno održanom simpozijumu „Somatoformni poremećaji i somatizacija“, koji je povodom tri decenije rada Odeljenja za psihosomatiku organizovala Bolnica za psihijatriju Kliničko-bolničkog centra „Dragiša Mišović“.

- Stresogeni događaji remete unutrašnju ravnotežu organizma, ali se mehanizmima kompenzacije ona ponovo uspostavlja. Ipak, sposobnost samoobnavljanja nije bezgranična i bezbedna. U stresnim situacijama pojačano se proizvode hormoni dok je to moguće, a zatim se odbrambene sposobnosti organizma smanjuju, imunitet opada, pa su osobe pod stresom podložnije različitim, čak i najtežim bolestima.

Kako se nepovoljan psihički događaj prenosi na telo?

- U organizmu je sve u ravnoteži i svi organi su međusobno povezani različitim sistemima - kaže doktorka Kostić. - Stresogeni doživljaj preko neuroendokrinih puteva (osovina) remeti funkcije svih organa. Stres je, zapravo, „alarm“ za deo mozga (hipotalamus), koji preko svojih posrednika šalje poruke hipofizi. Ova žlezda tada ubrzano proizvodi hormone koji pojačavaju rad drugih endokrinih žlezda, kao da organizmu zaista preti neposredna opasnost. Aktiviranjem osovine hipofiza - nadbubrežna žlezda pojačano se proizvode stresni hormoni kortizol i adrenalin, a pokretanjem osovine hipofiza - štitasta žlezda pojačano se stvaraju tiroidni hormoni, dok se stimulacijom osovine hipofiza - polne žlezde remeti lučenje polnih hormona.

Povećana količina hormona nepovoljno deluje na funkcije mozga, srca i krvotoka, organa za varenje, kao i polnih organa. Posledice su povišen krvni pritisak, pojačano lučenje kiseline, mučnina i druge želudačne tegobe, proliv i zatvor, bolovi u mišićno-zglobnom sistemu, neuredne i bolne menstruacije, rana menopauza i impotencija kod muškaraca. Stres podstiče hipotalamus da proizvodi prolaktin, hormon koji zaustavlja proizvodnju ženskih polnih hormona u jajnicima i izaziva sterilitet i zato je, kako ističe doktorka Kostić, neophodno da se reakcije na stres kod žena koje se pripremaju za trudnoću svedu na najmanju moguću meru.

Stres preusmerava imunitet

Mnoge studije su potvrdile povezanost stresa i autoimunih bolesti, ne samo kao njihovog pokretača, već i činioca koji dovodi do njihovog pogoršanja. Među njima je i Grejvs-Bazedovljeva bolest. Istraživanja pokazuju da su kod većine bolesnika stresne situacije prethodile bar godinu dana pre ispoljavanja bolesti.

Štitasta žlezda u stresu prima poruku „opasnost!“. Zato pojačano proizvodi hormone koji u sadejstvu sa hormonima drugih endokrinih žlezda „otvaraju“ energetske rezerve. Hormoni deluju i na srce podstičući ga da brže pumpa krv da bi svaki deo tela bio pripremljen za odbranu. Sve bi bilo u najboljem redu kada bi organizam zaista fizički potrošio sve to što mu je ponuđeno za odbranu. Međutim, nevolja je u tome što on to ne čini pa se sav taj arsenal najrazličitijeg „oružja“ usmerava na sopstveni organizam. U tim nervnim i endokrinim procesima, koji ne ostavljaju mirnim ni imunološki sistem, „kolateralna šteta“ su autoimune bolesti.

- Grejvs-Bazedovljeva bolest nastaje kada imunološki sistem ne prepoznaje tkivo štitaste žlezde kao svoje, već ga biološkim mehanizmima napada kao da je strano telo. Posledica ove imunološke reakcije je povećanje štitaste žlezde, pojačano stvaranje hormona koji ubrzavaju rad srca, pojačano znojenje i osetljivost na toplotu, podrhtavanje ruku, slabost, umor, smanjenje telesne težine i pri normalnoj ishrani. Povećana količina hormona nepovoljno deluje i na psihu izazivajući preosetljivost, nervnu napetost i promenu ponašanja. Ova hipertireoza se kod nekih osoba samo jednom pojavljuje i nestaje u roku od nekoliko meseci ili godina, dok se kod drugih nikada ne povlači.

Doktorka Kostić naglašava da je Grejvs-Bazedovljeva bolest splet različitih činilaca, genetski predodređenih nasleđivanjem HLA (Human Leucocyte antigen), odnosno MHC prve i druge klase, a od spoljašnjih uzročnika na njenu pojavu utiču infekcije, nedostatak ili višak joda, pušenje, imunoterapijski lekovi i stres. Povezanost ove bolesti i stresa nastaje izmenom hormona, neurotransmitera i citokina, koji mogu da se otkriju laboratorijskim ispitivanjima u krvnom serumu. Osobe sklone ovoj bolesti godinama pre njene pojave mogu u krvnom serumu da imaju povišenu koncentraciju autoantitela. Žene od nje češće obolevaju, obično između 30. i 50. godine.

Za pojavu autoimunih bolesti izazvanih stresom važno je i kako shvatamo opasnost, smatra prof. dr Nada Kostić. Za nekog je nedostatak novca prolazna epizoda, a drugi ga mogu doživeti kao atak na život. Testovima ličnosti utvrđeno je da od Grejvs-Bazedovljeve bolesti češće obolevaju osobe sa hipohondrijom, depresijom ili one koje su nervno iscrpljene.

Gde je rešenje ako se od stresa ne možemo sačuvati? Oboleli od svih autoimunih bolesti, među kojima je i hipertireoza, treba da se upoznaju sa svojom bolešću i da se maksimalno trude da smanje stresogene situacije ili svoje reakcije. Tada je lečenje hipertireoze uspešnije i brže. To potvrđuje, navodi doktorka Kostić, istovremeno lečenje medikamentoznom terapijom i psihoterapijom.