Kruna na četvrt veka igranja

U njegovim godinama teniseri osećaju da im se bliži kraj karijere i da je ostalo malo vremena za poslednju reč, a Nenad Zimonjić (rođen 4. juna 1976) drži da je na početku četvrte decenije života sazreo za najvrednije trofeje. Ruku na srce, u dublu je to drukčije. Igrači duže traju i kao vino su – što su stariji, to su bolji. Vimbldonski finale u igri parova je to i potvrdio: i Zimonjićev saigrač Kanađanin Danijel Nestor i njihovi protivnici Šveđanin Jonas Bjorkman i Kevin Ulije iz Zimbavea su četiri godine stariji od njega.

Zimonjić je na Vimbldonu prvi put osvojio titulu u muškom dublu na turnirima za „gren-slem”. To je svojevrsna kruna na četvrt veka bespoštednog bavljenja tenisom, ali naš as uverava da to nije i njegov vrhunac. Podsticaj da se ostvari i više stigao je iz najelegantnije arene teniskog sporta – sa centralnog vimbldonskog travnjaka.

Nagrada i podstrek

– Igram tenis od sedme godine, a ovu titulu doživljavam kao nagradu za sav dosadašnji trud, ali i kao podstrek da nastavim sa uspesima i da popravim plasman na svetskoj listi za još ta tri mesta do vrha. Pre mene je samo Slobodan Živojinović bio pobednik u dublu, na Ju-Es openu pre 22 godine. Nadam se da ću ja ili neko mlađi da uveća broj trofeja. Neverovatan je osećaj samo igrati na centralnom terenu u Vimbldonu, a kamoli pobediti. Ta prilika se retko pruža, ako izuzmemo Federera, Nadala ili Samprasa. Osvojio sam 21 trofej, 19 puta bio finalista i to na Vimbldonu još dva puta i nedavno na „Rolan Garosu”, imam i po tri „gren-slem” titule i finala u miksu, ali mi je ovaj poslednji trijumf svakako najvredniji i najdraži – kazao je Zimonjić na jučerašnjoj pres-konferenciji u Skupštini Beograda, na koju je došao sa znamenjem iz Londona, simpatičnim malim peharom u trajnom vlasništvu. – Vimbldon je nešto posebno. I publika je naročita, jer oseća igru i nagrađuje svaki lep potez. Na finalu je, rekao bih, osamdeset odsto tribina bilo popunjeno. Zbog toga sam presrećan što sam u takvom ambijentu igrao fenomenalno, kao uostalom i Nestor, imajući i u vidu da mi je leva ruka povređena. Na najvećim turnirima se i dublu poklanja velika pažnja. Posle meča sam dobio mnogo čestitki.

Zimonjić će se odmarati dve nedelje, a potom slede pripreme za dva turnira iz masters serije na severnoameričkom tlu (Toronto, Sinsinati). Fraktura kosti u zglobu leve ruke, do koje je došlo u polufinalnom meču posle pada, nije ozbiljna pa će oporavak trajati manje od mesec dana. U prvom planu u sledećem periodu su olimpijski turnir u Pekingu (10 – 17. avgust), Međunarodno prvenstvo SAD (25. avgust – 7. septembar), poslednji turnir za „gren-slem” u sezoni, i doigravanje za Svetsku grupu Dejvisovog kupa protiv Slovačke u Bratislavi (19-21. septembar).

– Olimpijsko takmičenje dublova će biti izuzetno jako. Igraće i Federer s Vavrinkom, Nadal s Robredom, braća Brajan iz SAD, odlični parovi iz Poljske, Izraela, Francuske... Biće teško doći do medalje, za koju je u kratkom vremenu potrebno odigrati pet mečeva, ali i Đokovićeve i moje ambicije su velike. Možda ćemo igrati zajedno u Torontu i Sinsinatiju, kao prošle godine, ali i ako ne budemo, to neće biti od presudnog značaja. Do sada smo pobedili četiri puta, a triput smo izgubili. Bili smo uspešniji od Poljaka Firstenberga i Matkovskog u Montrealu, i od Belorusa Mirnija i Šveđanina Bjorkmana u Sinsinatiju, ali smo naše prave mogućnosti pokazali u Dejvis-kup mečevima s Australijancima i Rusima – veli Zimonjić koji je olimpijac bio na Igrama u Sidneju 2000, u paru s Dušanom Vemićem (poraz u prvom kolu protiv Francuza Arnoa Klemana i Nikolasa Eskudea sa 6:3, 6:3), dok pre četiri godine ni jedan naš teniser sem njega nije imao plasman na svetskoj listi za vizu za Atinu, pa ni naš najbolji dubl igrač nije mogao da učestvuje.

Ostaje žal za singlom

Zimonjić može da se pohvali i s dva vredna uspeha u singlu, oba na travi, protiv velikog Andrea Agasija i Nemca Nikolasa Kifera, koji su bili izraz njegove sposobnosti da pobeđuje i sam. Za još izazova u pojedinačnoj konkurenciji sada je kasno, ali ostaje žal.

– Sigurno je da sam i u singlu mogao da ostvarim zapaženije rezultate. Međutim, u vreme dok sam igrački stasavao, u našoj zemlji se jedva sastavljao kraj s krajem. O tenisu se nije brinulo. Svako je gledao kako će da preživi, a ja sam morao da razmišljam da li ću u belom svetu da imam para za večeru, za nove žice i rekete. Od 1995. do 2000. sam putovao sam na turnire, dovijajući se kako sam znao i umeo, a sve to zbog velike ljubavi prema tenisu. Postoji i jedna pojedinost zbog koje je nemoguće uskladiti igranje u dublu sa singlom. Primera radi, ukoliko doguram do polufinala, ne mogu da stignem za kvalifikacije u singlu na idućem takmičenju, koje bi morao da igram zbog slabijeg plasmana. Ranije je za najbolje dubl igrače, koji su želeli da se nadmeću i pojedinačno postojao specijalan tretman, ali to je ukinuto. Nedavno sam izgubio i poslednji poen na rang-listi i mog imena na njoj više nema, ali se nadam da ću iduće godine da igram na Gemaksu. Želeo sam i ove, ali me je slomila bolest posle Dejvis-kup meča u Moskvi – objasnio je Zimonjić.

Lovorov venac s Vimbldona povod je da naš teniser zahvali svima koji su zaslužni za njegov trijumf, pre svega trenerima Zoranu Grboviću, Dušku Iliću, Bogdanu Obradoviću... Na kraju je poručio da u njemu ima još svežine za igru na visokom nivou i da mu je velika želja da trijumfuje s reprezentacijom u Dejvisovom kupu jer imamo izuzetan tim.

-----------------------------------------------------------

Pobeda Nadala nije iznenađenje

Nenad Zimonjić smatra da ishod velikog finala na Vimbldonu između Švajcarca Rožea Federera i Španca Rafaela Nadala nije iznenađenje.

– Nadalova pobeda je nagoveštena u prošlogodišnjem odlučujućem meču. Federer je tada pobedio s 3:2, ali ko zna šta bi i onda bilo da Španac nije povredio koleno u četvrtom setu. Ne vidim ko bi mogao da spreči Nadala da postane broj jedan do kraja sezone – kazao je Zimonjić.