U svakodnevnu šetnju po vitamin De

Prema najnovijim studijama, vitamin De nije više samo čuvar jakih kostiju i lek za rahitičnu decu, već vitamin koji u većim dozama može da nas zaštiti od srčanih bolesti, mnogih formi raka, poremećaja imunog sistema, kao što su reumatoidni artritis i multipla skleroza. „Vitamin sunca”, unet u dovoljnoj količini, mogao bi da nas zaštiti čak i od gripa i tuberkuloze, a kod mentalnih oboljenja – od depresije i šizofrenije. U Americi se zato ovim povodom, kako prenosi list „Vašington post”, rasplamsava polemika o tome da treba promeniti smernice, odnosno vodiče o preporučenom dnevnom unosu ovog vitamina, sa dosadašnjih od 200 do 600 internacionalnih jedinica na najmanje 1.000.

Nekada, kada smo mnogo više vremena boravili na otvorenom, bilo na njivama ili u parkovima, kada nismo bili prikovani satima i danima za televizor, kompjuter, kada smo šetali bez debelog premaza krema kojima se blokira prodor sunčevih zraka kroz kožu, vitamina De u koži bilo je mnogo više, pa je i to jedan od razloga zašto se smatra da su ljudi nekada bili zdraviji i vitalniji.

Profesora na Medicinskom fakultetu u Beogradu, specijalistu higijene i ishrane, dr Branka Jakovljevića zamolili smo da za „Politiku” objasni značaj vitamina De i opravdanost najnovijih zahteva da se poveća dnevni preporučeni unos.

– Nove preporuke koje stižu iz američkih medicinskih asocijacija zapravo su dnevno preporučeni iznosi koji nas čuvaju od hipovitaminoze, odnosno manjka vitamina De, koji može da se odrazi na zdravlje. Savet je da unos vitamina De povećamo na prosečnih, dnevnih, od 800 do 1.000 jedinica, kod zdravih i odraslih osoba. Najlakše ćemo ovaj vitamin dobiti ako se izlažemo sunčevim zracima. Dvadesetak minuta svakoga dana je dovoljno, ali nema razloga da se izbegavaju suplementi, naročito kod osoba koje su stare i retko izlaze iz svojih kuća ili kod hroničnih bolesnika. Pozitivan efekat vitamina De je dokazan ne samo kod koštanih oboljenja, već i kod nekih bolesti organa za varenje kao što su Kronova bolest ili ulcerozni kolitis, kao i kod povišenog krvnog pritiska, u trudnoći, kod reumatoidnog artritisa i brojnih oblika karcinoma – kaže profesor Jakovljević. 

Vitamin De je vrlo specifičan vitamin koji se u organizmu ponaša kao hormon, jer se u svakom organizmu manje-više stvara sam već posle malo vremena provedenog na suncu. Međutim, zimi, kada smo više u zatvorenom prostoru, zatim, kod ljudi koji rade u noćnoj smeni, ali i kod vegetarijanaca i osoba koje su na dijetama sa malom količinom masnoća, beleži se nedostatak vitamina De i treba ga nadoknaditi suplementima. To se preporučuje i starim osobama, koje retko izlaze na sunce, ili pacijentima koji su na antikonvulzivnoj terapiji. Vitamin De proizvodi u organizmu efekte slično drugim hormonima – poboljšava apsorpciju kalcijuma, ali i „radi” za organizam vrlo korisne poslove tako što minerale iz drugih delova organizma usmerava ka kostima i doprinosi mineralizaciji kostiju.

Najviše rezervi i primedbi na povećanje unosa vitamina De i podsticanje izlaganja suncu iznose dermatolozi, koji upozoravaju da smo usred epidemije raka kože i da je potrebno zaštititi kožu. Ima i onih koji podsećaju da je vitamin De već dodat mnogim namirnicama i da bi, povećamo li unos, mogao da podstiče gojaznost i šećernu bolest. Tu ima istine, jer teško je samo preko hrane doći do preporučenih 800 ili 1000 internacionalnih jedinica. Jer, na primer, jedno jaje sadrži 20 IJ, jedna supena kašika margarina obogaćenog vitaminom De sadrži 60, jedna konzerva tunjevine – 200, a dva decilitra mleka obogaćenog vitaminom De – 98 IJ. Dakle, da bismo podmirili polovinu preporučene doze od 400 IJ, što je, inače, standardna preporuka za smanjenje rizika od preloma, potrebno je dnevno pojesti 20 jaja ili popiti litar mleka, a stomak starijih osoba teško da tako nešto može da podnese.

– Vitamin De zaista zaslužuje pažnju kada se pametno koristi. Naravno, u velikim količinama, kada se preteruje, isto kao i sa ostalim vitaminima, od njega može biti više štete nego koristi. Vitamin De, kao i vitamini A, E i Ka, kada se koriste tri meseca i duže, može da dovede do hipervitaminoze. Mleko je odličan izvor vitamina De, ali je utvrđeno da se ne možemo samo na njega osloniti, jer studije kažu da je sadašnjom tehnologijom prerade čak 20 odsto mleka bez vitamina De. Takođe, u mleku postoje velike količine fosfora koje ometaju apsorpciju vitamina De, a tu su i takozvani prosti ugljeni hidrati koji uzrokuju gojaznost i dijabetes – objašnjava dr Jakovljević.