Micić zreo za „duplu krunu"

Nikada čudnija, interesantnija i neizvesnija evroligaška sezona stigla je pred finale. Keln će od danas do nedelje biti domaćin završnog turnira, a za titulu evropskog prvaka boriće se Efes, CSKA, Barselona i Armani. Četiri najbolja kluba prošli su trnovit put od 34 ligaška kola, preko plej-ofa, u još jednoj korona sezoni, bez navijača na većini terena, uz rigorozne zdravstvene protokole i skoro svakodnevna testiranja i ne mali broj zaraženig igrača, trenera i članova rukovodstva.

Koliko je sezona bila uzbudljiva, najbolje pokazuju dva podatka. Svi učesnici plej-ofa nisu bili poznati do poslednjeg kola, a u četvrtfinalu se čak tri serije igrale u pet utakimica, što do sada nije zabeleženo. Najlakši put imao je aktuelni šampion CSKA, koji je u tri meča eliminisao Fenerbahče, dok su favoriti, timovi koji su imali predenost domaćeg terena, Efes, Barselona i Armani teškom mukom stigli do fajnal-fora, preko Reala, Zenita i Bajerna.

Sada se sve briše, do pehara vode 80 minuta, ali daleko od toga da svi učesnici ulaze sa podjednakim šansama. Trostruki evropski prvak Armani (Olimpija Milano), bez obzira na ogromno iskustvo trofejnog stručnjaka Etorea Mesine (po dva puta prvak sa Virtusom i CSKA), autsajder je u polufinalu protiv najbolje plasirane u ligaškom delu Barselone, ujedno i najskupljeg tima u istoriji evropske košarke. Za drugi polufinalni par može se reći da će to biti „finale pre finala”, praktično repriza poslednjeg okršaja za titulu u Vitoriji 2019. (godinu dana kasnije sezona prekinuta zbog virusa korona), kada je slavio ruski tim (91:83). Ova dva takmaca će večeras i otvoriti turnir u Kelnu, na kom neće biti navijača.

Mnogo toga se u redovima „armejaca” promenilo od pre dve godine, ali i u toku ove sezone, u koju su ušli sa prilično „renoviranim” sastavom. Moskvu su napustili nosioci igre De Kolo, Rodrigez, Hajns i Higins, te Hanter i Piters. Trener Dimitris Itudis (50), koji je od dolaska 2014, svake godine doveo tim do fajnal-fora i dve titule, međutim, uprkos smanjenom budžetu, sastavio je dobru družinu, fizički dominantnu i prilično prkosnu. Onima koji su ostali (Kurbanov, Haket, Klajburn, Uhov i Bolomboj), pridodao je Lundberga, Hilijarda, Strelnieksa, Fojtmana, Šengeliju, Erika i Milutinova i veoma brzo došao do željene igre koja daje rezultat.

Bio je CSKA jedno vreme lider, ali povreda srpskog reprezentativca i najboljeg evropskog centra Nikole Milutinova (rano završio sezonu), bila je veliki udarac. Novu turbulenciju izazvao je sukob Itudisa i najboljeg strelca Majkla Džejmsa. Svojeglavi Amerikanac je prvo bio suspendovan zbog nediscipline, a potom na zahtev igrača, jer je „otrovao” atmosferu i trajno udaljen (otišao u NBA, u Bruklin netse). Ipak, ni to nije slomilo „armejce”, u najtežim okolnostima tim je pokazao da je „voćka čudnovata”, čvrst poput oraha!

Efes, na drugoj strani, stiče se utisak da je „zreo” da titulom kruniše najbolju klupsku eru, pod vođstvom kontroverznog trenera Ergina Atamana (55). Već treću sezonu, igraju najbolju i najlepšu košarku, praktično bez promena u timu. U odnosu na finale 2019, nedostaje samo Motum, ali umesto njega došao je još kvalitetniji Singlton. Godinu dana kasnije bili su praktično nepobedivi (četiri poraza), ali prekid sezone nije dozvolio da to potvrde i titulom. Iako su u novu ušli lošijim rezultatima (uzrok povrede i virus korona), od nove godine ponovo su ličili na kaznenu ekspediciju, mada je malo nedostajalo da ih Real kazni za dve neozbiljne završnice u Madridu.

Trener Atman dobro zna kako se osvajaju trofeji. U kolekciji ima 18, među kojima su i tri evropska – Evrokup sa Galatasarajem, Saporta kup (Montepaski) i Evročelendž (Bešiktaš). Veoma je zaslužan i što je Efes dobio najkorisnijeg igrača Evrolige ove sezone, Vasilija Micića. Srpskom reprezentativcu biće ovo treći završni turnir u sedmoj evroligaškoj sezoni. Ukupno je odigrao 162 utakmice i postigao 1.841 poen (11,4 u proseku), uz 4,7 asistencija. Propustio je ove sezone samo jednu, a za prosečno 30 minuta na parketu imao je učinak od 16,3 koševa i 4,8 dodavanja, uz indeks korisnosti 17.

Moskovljanima će ovo biti deveti uzastopni fajnal-for, a klubu iz Istanbula ukupno četvrti. CSKA vodi u međusobnim duelima sa 20-5, a ove sezone rezultat je 1:1. Efes je slavio sa 100:70, a ruski tim bio još ubedljiviji (100:65). I statistika pokazuje koliko su izjednačeni, od prosečno datih poena (84), do timskog indeksa (94 CSKA, 99 Efes), uz približne procente šuta. Defanzivno su takođe jednako moćni, a ako se može nešto uzeti kao prednost, to je činjenica da Efes ima veći broj vrsnih šutera (Larkin, Micić, Bobua, Simon, Anderson), a za tri mogu da pogode sa visokim procentom i centri (Plajs, Šanli, Moerman i Singlton).

U drugom polufinalu sastaće se dvostruki i trostruki evropski prvaci. Barselona se „debelo” zadužila ne bi li došla do trona. Blede slike dva poslednja trijumfa, 2003, pod komandom Svetislava Pešića i sa Dejanom Bodirogom kao liderom i 2010, kada je na klupi bio Čavi Paskval. Uslededile su sezone prosečnosti, samo tri učešća na „fajnal-foru, a nijedno finale. Prvi potez u stvaranju moćnog tima bilo je dovođenje Nikole Mirotića iz NBA, a odatle su došli i Abrines, kao i veteran Pau Gasol da završi karijeru trofejom koji mu nedostaje. Iskusnog Svetislava Pešića zemenio je njegov igrač iz šampionske ere Litvanac Šarunas Jsikevičius, koji je kao igrač osvojio još tri Evrolige, dve sa Makabijem i Panatinaikosom. Prekaljen u Žalgirisu, koji je doveo do beogradskog fajnal-fora 2018, defanzivno je igru doveo skoro do savršenstva, ali Zenit je u plej-ofu pokazao i loše Barsine strane i bio blizu da napravi senzaciju.

Još veća prašina pala je na poslednje uspehe Armanija. Pune 33 godine tim iz Milana čeka titulu, a najveće nade polažu u prekaljenog taktičara i takmičara, trenera Mesinu. U redovima „manekena” je i drugi Srbin koji će biti učesnik u Kelnu, krilo Vladimir Micov (36). Ovo mu je deseta evroligaška sezona, a branio je i boje Kahe Laboral (Baskonija), Kantua, CSKA i Galatasaraja. Iza njega je 244 utakmica, uz 2370 poena (prosečno 9,7), 2,9 skoka i dve asistencije. Ovo mu je jedna od najskromnijih sezona, u kojoj je odigrao 28 mečeva, a prosečno za 18 minuta beležio je 5,6 koševa, 1,6 skok i jedno dodavanje, za indeks korisnosti 4,8. Bio je učesnik dva završna turnira u dresu CSKA, ali nijednom nije igrao finale.

Barselona ima bolji međusobni skor (10-6), a superiornost je pokazala i ove sezone sa dve ubedljive pobede (56:72, 87:71). Plej-of je pokazao da može da „preživi” i kada Mirotić nije u prvom planu (Dejvis najbolji igrač), jer to omogućava sastav u kom praktično nema igrača koji može da reši utakmicu.

Osvajači titule

10 – Real

8 – CSKA

6 – Panatinaikos, Makabi

5 – Vareze

3 – Olimpijakos, Riga, Split

2 – Barselona, Virtus, Kantu, Cibona

1 – Dinamo Tbilisi, Huventud, Žalgiris, Bosna, Roma, Partizan, Limož

Raspored

Polufinale: CSKA – Efes (18 č), Barselona – Armani (21 č)

Finale: Prekosutra (20, 30 č), za treće mesto (17,30)